Da bi se poboljšao „rad“ mikroorganizama, u kompostiranju biljnog otpada neretko se koriste pripravci na bazi različitih biljnih vrsta. Najčešće se u te svrhe koriste biljke iz grupe lekovitih, aromatičnih i lekovitih biljaka, potom veliki broj povrtarskih biljaka. Takođe se koriste cvetne ali pojedine korovske vrste. U tu svrhu najčešće se koriste tečni biljni pripravci […]
Do 2022. u Evropskoj uniiji će početi da se primenjuje nova regulativa o đubrivu. Posle skoro dve godine pregovaranja tri evropske institucije, Komisija, Savet i Parlament su se dogovorili oko nove regulative za đubriva. Nova regulativa će se primenjivati od 2022. Trenutno postojeći zakon ne pokriva otprilike ni polovinu đubriva koji se mogu pronaći na […]
Tokom duge istorije, od kada se čovek bavi zemljoradnjom zbog male naseljenosti ljudima, zemljišta za obradu i korišćenje bilo je dovoljno. Tako se stvorio utisak da je to jedno neiscrpno bogastvo koje ćoveku obezbeđuje siguran i lagodan život. Međutim taj odnos čoveka i zemljišta vremenom se sve više intezivirao i ubrzavao, a apetiti za […]
Trinaest evropskih organizacija civilnog društva koje su aktivne u poljoprivredi, među kojima je i IFOAM EU, 25. februara zvanično su obavestile Evropsku komisiju da se divlji predak kultivisanog kukuruza pojavio u Španiji i da se vrlo intezivno širi u oblastima gajenja kukuruza kao invazivna vrsta. Teosinte i kukuruz imaju potencijal da se ukrstite i formiraju […]
Insekti oprašivači jedan su od vrlo važnih činilaca opstanka biljnog sveta, ali i živog sveta uopšte. U poslednjih nekoliko godina njihov broj se širom sveta značajno smanjio, a kod pojedinih vrsta to smanjenje je dostiglo čak i dramatične posledice. Razlozi za pojavu masovnog izumiranja pčelinjih društava, koje je registrovano od 2006. godine, na gotovo svim […]
U narodnoj medicini žuti kokotac (Melilotus officinalis (L.) Pallas) i beli kokotac (Melilotus albus Medik.) se koriste od davnina. Žuti i beli kokotac su zeljaste, lekovite i medonosne biljne vrste iz familije mahunarki (Fabaceae). Obe biljke su dvogodišnje, ređe jednogodišnje. Imaju uspravne razgranate stabljike, visine do metar. Listovi su sastavljeni od tri oštro nazubljena, duguljasto-eliptična […]
Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji globalne promene su promene u neorganskom i organskom svetu kao i u čovekovoj aktivnosti i u društvu u celini. One nastaju kao posledica delovanja klimatskih promena, koje se direktno ili indirektno pripisuju ljudskim aktivnostima, a koje menjaju sastav atmosfere i koje se za razliku od klimatskih varijabilnosti, beleže tokom dužeg vremenskog […]
Radi postizanja većeg profita sa proizvodne površine, neretko se ne poštuju pojedina u nekim slučajevima i većina pravila koja definiše održivi poljoprivredni razvoj. Jedna od negativnih tendencija je sve češće uništavanje ruderalnih agroekosistema, živica i šuma čija je funkcija u pojedinim slučajevima nenadoknadiva. S tim u vezi, na primer vetar na golim površinama bez biljaka, […]
Još 1991. godine u tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici pitanje reproduktivnog materijala u organskoj proizvodnji regulisano je regulativom EZ 2092/91. Prema toj regulativi materijal za reprodukciju (seme, sadnice…) u organskoj proizvodnji mora biti proizveden metodama organske proizvodnje. Međutim, problem snabdevenosti tržišta organskim semenom i do danas nije u potpunosti rešen. Ponuda organskog semena ne prati ekspanziju […]
Naše znanje o procesima u zemljištu i biodiverzitetu zemljišta zabrinjavajuće je ograničeno. Zemljište je osnova poljoprivredne proizvodnje, a time i opstanka ljudskog roda. Ono predstavlja neprocenjivo prirodno dobro, koje se stvara i obnavlja veoma sporo. Zbog toga, svaka država vodi posebnu brigu o zaštiti, unapređenju, uređenju i racionalnom korišćenju poljoprivrednog zemljišta, pre svega vodeći računa […]
