Strano tržište

Globalno organsko tržište nastavlja da raste godinama pa je u 2016. godini dostiglo vrednost od  89,7 milijardi američkih dolara (više od 80 milijardi evra) što je za oko 10 milijradi više u odnosu na prethodnu godinu.

Severna Amerika i Evropa čine udeo od 90% svetskog tržišta (Sahota, 2018).

rgansko tržište u Evropi  takođe nastavlja da raste. U 2016. godini poraslo je za 11,4% u odnosu na prethodnu godinu  i skoro dostigao 33,5 milijardi evra. Skoro sva glavna tržišta su pokazala dvocifrenu stopu rasta. Francusko organsko tržište poraslo je za 22%, Irsko za 21,8%.

Porast tržišta  organskih proizvoda u  pojedinim državama  2015. – 2016. god.

Sjedinjene Države su vodeće tržište sa 38,9 milijardi evra, a zatim slede Nemačka (9,5 milijardi evra) i u te dve države je u 2016. godini  tržište poraslo za 5% u odnosu na prethodnu godinu, slede Francuska (6,7 milijardi evra) i Kina (5,9 milijardi evra) (Sahota, 2017). U 2016. godini, većina glavnih tržišta je nastavila  da pokazuje dvocifrenu stopu rasta.

U Evropi su potrošači tokom 2016. godine za organske proizvode trošili 41 eura po osobi, a u Evropskoj uniji  61 evro. Potrošnja po glavi stanovnika za organske proizvode je udvostručena u poslednjoj dekadi u Evropi. U Švajcarskoj je najviši iznos potrošnje po glavi stanvnika od 274 evra. Globalno, evropske države broje najveći udeo prodaje organske hrane u odnosu na ukupni procenat potrošnje hrane. Danska ima najveći udeo potrošnje organske hrane  u svetu od  9,7%.

Potrošnja orgnskih proizvoda po glavi stanovnika u EU u 2016. godini

Organska hrana je postala deo globalnog trenda u načinu života, zdravlju i održivosti. Za ovu rastuću grupu potrošača organska hrana predstavlja način da obezbede zdrave prehrambene proizvode za sebe i svoje porodice, da podrže manje proizvođače hrane i poljoprivrednike i da zaštite prirodnu okolinu. Sve više se aspekt regionalnosti dodaje ovom konceptu, što rezultira time da idealni proizvod nije samo organski već je i sezonski i proizveden na lokalnom ili bar regionalnom nivou. Ipak, ljudi koji ostaju verni preovladavajućem načinu života zasigurno neće žrtvovati svoje zadovoljstvo i užitak, zbog čega organski proizvodi moraju biti dostupni u istoj meri kao konvencionalni proizvodi.  Snažan trend ka organskoj hrani rezultirao je i povećanjem nivoa njenog tržišnog proboja. On je u prošlosti rastao ne samo zbog faktora povećane potražnje već i zbog dostupnosti. Tržišni proboj za proizvode kao što su jaja, hrana za bebe, krompir, sveže mleko i žita je na visokom nivou, ne samo zbog izuzetne potražnje već i zbog toga što je industrija bila u stanju da obezbedi organske proizvode po prihvatljivim cenama (Simić, 2016). Neki proizvodi su se u većini evropskih zemalja pokazali kao vrlo popularni, kao što su jaja tako da su u ukupnom maloprodajnom tržištu u Švajcarskoj, Švedskoj i Francuskoj dostigli udeo (u vrednosti) od preko 20%. Organsko voće i povrće je i dalje popularno među evropskim potrošačima. Posle organskih jaja, najveći tržišni udeo ima organsko povrće što se može videti iz pregleda u tabeli