Blog

Proizvodnja i upotreba semena u organskoj proizvodnji

27 januar, 2019

Još 1991. godine u tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici pitanje reproduktivnog materijala u organskoj proizvodnji regulisano je regulativom EZ 2092/91. Prema toj regulativi materijal za reprodukciju (seme, sadnice…) u organskoj proizvodnji mora biti proizveden metodama organske proizvodnje. Međutim, problem snabdevenosti tržišta organskim semenom i do danas nije u potpunosti rešen. Ponuda organskog semena ne prati ekspanziju organske poljoprivrede. Uredbama koje su sledile dozvoljena je upotreba konvencionalnog hemijski netretiranog semena u slučajevima kada organsko seme nije dostupno na tržištu. U Republici Srbiji ovo pitanje rešeno je na sličan način, Pravilnikom o organskoj proizvodnji iz 2002. godine (˝Sl. glasnik SRJ˝, br. 51/2002). Međutim kod nas komercijalna proizvodnja organskog semena, po svom obimu, ne zadovoljava potrebe organskih proizvođača. Organska poljoprivreda se širom sveta ubrzano razvija. U EU je u usvojeno niz dokumenata koji uključuju CAP i Akcioni program razvoja organske poljoprivrede (2014-2020). Postavljeni cilj je da do 2020. godine organska proizvodnja čini 20% poljoprivrednih površina u EU. Ovakav pristup, zahteva značajno veće angažovanje postojećih resursa u cilju obezbeđenja svih preduslova za uključenje Srbije u program razvoja organske proizvodnje. Kao prvi od većeg broja preduslova je obezbeđenje dovoljnih količina kvalitetnog semena i sadnog materijala proizvedenog po metodama organske proizvodnje. Proizvodnja organskog semena podleže dvostrukoj kontroli i sertifikaciji i to po osnovu zakona o semenu i zakona o organskoj proizvodnji. Zbog odsustva primene hemijskih sredstava u toku proizvodnje postoji veći rizik od kontaminacije semena korovima i patogenima. Takođe ova proizvodnja znatno je skuplja od proizvodnje konvencionalnog semena. Nepredvidivost potreba za organskim semenom kao i činjenica da u organskoj proizvodnji postoji zastupljenost većeg broja biljnih vrsta nameće potrebu za planiranjem, kako ne bi dolazilo do nedostatka ili hiperprodukcije u proizvodnji. U prethodnim godinama u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Institutu za povrtarstvo iz Smederevske Palanke razvijani su programi proizvodnje organskog semena. Tržištu su ponuđene određene količine organskog semena žita, soje, tikve i nekoliko povrtarskih i lekovitih biljnih vrsta. Načelo očuvanja biodiverziteta u organskoj proizvodnji uslovilo je favorizovanje upotrebe lokalnih populacija, pa je dozvoljena upotreba semena iz sopstvene proizvodnje. U mnogobrojnim kontaktima sa učesnicima u sistemu organske proizvodnje, došlo se do saznanja da organski proizvođači često koriste seme iz lokalnih populacija, autohtone ili introdukovane sorte. Lokalne populacije predstavljaju bogatstvo poljoprivrede jedne zemlje i zbog svoje prilagođenosti lokalnim uslovima sredine, pomažu bržem uvođenju organske proizvodnje. Međutim lokalni biljni materijali često nisu dostupni, pa ih je neophodno projektnim aktivnostima zaštititi i uskladiti zakonsku regulativu, kako bi seme iz lokalnih populacija bilo dostuno organskim proizvođačima. Mala gazdinstva u našoj zemlji mogla bi biti povezana u grupaciju, koja bi se bavila čuvanjem i održavanjem lokalnih populacija i razmenom njihovog semena. Ovakav vid čuvanja i održavanja se naziva in situ ili on-farm konzervacija i u svetu dobija sve više na značaju. Razvoj ovakvih programa mogao bi poslužiti kao model za proizvodnju semenskog materijala, neophodnog gazdinstvima za proizvodnju organske hrane u Srbiji. Takođe u narednom periodu, u nedostatku organskog semena, potrebno je organskim proizvođačima učiniti dostupno konvencionalno hemijski netretirano seme najvišeg raspoloživog kvaliteta.

Ostavite vaš komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

    error: Sadržaj je zaštićen !!