Stočarska proizvodnja

Organska proizvodnja teži uspostavljenju zatvorenog sistema proizvodnje. Proizvodnja biljaka i životinja spada u celovit koncept organske poljoprivrede. Iako je moguća  proizvodnja biljaka bez stočarstva, obrnut slučaj nije dozvoljen, dakle da bi se bavili organskom stočarskom proizvodnjom treba da budete i organski biljni proizvođač. Korišćenjem prirodnih metoda, oslanjajući se na lokalne izvore energije i repromaterijala na gazdinstvu, cilj je uspostavljanje jedinstvenog sistema biljne i stočarske proizvodnje.

U organskoj proizvodnji dobrobit životinja ima visok prioritet. Pre svega životinjama treba obezbediti uslove za njihov rast i razvoj u skladu sa prirodnim genetskim potencijalom. To podrazumeva poštovanje fizioloških i etoloških potreba životinja i stvaranje uslova za ispoljavanje prirodnih funkcija i ponašanja.

Pri organizovanju organske stočarske proizvodnje prednost se daje domaćim (autohtonim) rasama koje su adaptirane na lokalne uslove gajenja i otporne na bolesti. Broj životinja na organskom gazdinstvu povezan je sa površinom, kako bi se izbegle industrijske farme i preterano izlučivanje nitrata u zemljište i podzemne vode.

Principi organskog stočarstva:

  • Vrste i rase životinja treba da budu prilagođene lokalnim uslovima gajenja;
  • Životinje treba da vode poreklo iz organskog sistema uzgoja;
  • Objekti za smeštaj i držanje životinja treba da budu prilagođeni dređenoj životinjskoj vrsti (dovoljno prostora, svetla i mogućnosti za boravak napolju);
  • Životinje se hrane organski proizvedenom hranom sa sopstvenog imanja ili sa imanja u regionu;
  • Zabranjena je preventivna upotreba antibiotika i drugih lekova, kao i upotreba hormona;
  • Intenzivni sistemi uzgoja životinja nisu dozvoljeni;

Metode organske stočarske proizvodnje propisane su Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj: 48/11 i broj  40/12).

    error: Sadržaj je zaštićen !!