Blog

Stočni grašak pogodan za organsku proizvodnju

27 januar, 2019

Stočni grašak ima ozime i prolećne forme. Naročito su ozime forme u agroekološkim uslovima Srbije pogodne za gajenje u organskoj proizvodnji. Biljke su otporne na hladnoću, robusne i vrlo konkurentne prema korovima. U organskoj proizvodnji osim što predstavlja kvalitetan izvor stočne hrane, ova biljna vrsta ima značajno mesto u plodoredu, zbog različitih povoljnih delovanja u pokrovnim usevima ili združivanjem sa drugim biljnim vrstama.

Pogodnosti za gajenje u organskoj proizvodnji

Ljudska hrana Stočni grašak sadrži približno 21-25% proteina, sa visokim je sadržajem ugljenih hidrata i sa malo vlakana. Izvesne sorte stočnog graška se gaje i za ljudsku upotrebu u ishrani, kao što je suvi grašak ili brašnasti grašak.

Ishrana  stoke Kao krmni usev, stočni grašak može da se gaji samostalno ili združen sa drugim vrstama kao što je ovas, lan, da bi se dobila kompletnija krmna hrana. Stočni grašak stiže rano, pa može da se koristi za zelenu stočnu hranu, ranije od mnogih biljaka koje se gaje za tu svrhu. Neprerađeno zrno stočnog graška se može direktno koristiti za ishranu stoke, što je prednost u odnosu na soju, koja se mora pre upotrebe termički preraditi.

Zelenišno đubrivo Stočni grašak pri prosečnom prinosu od 3 t ha-1 vezuje 55 kg ha-1 azota. Na vezivanje utiču vremenske prilike i ono može biti smanjeno ako je u periodu cvetanja izražena zemljišna suša i nastupe visoke temperature vazduha. Pri povoljnim uslovima, grašak na taj način može da obezbedi i do 80% svojih potreba za azota. Kada se koristi kao zelenišno đubrivo, stočni grašak može ostaviti u zemljištu i do 325 kg ha-1 azota, a u narednom usevu, sledeće godine biljni ostaci oslobađaju 28-58 kg ha-1 azota.

Nakon žetve zrna, grašak ne ostavlja mnogo biljnih ostataka. Ostaci se brzo razlažu i manje od pravih žita povećavaju sadržaj organske materije u zemljištu. Nakon žetve graška malo azota ostaje u zemljištu, a više se iznosi prinosom.

Zahtevi prema uslovima spoljne sredine

Stočni grašak je kratkog vegetacionog perioda. U pogledu toplote, ima manje zahteve u dnosu na ostale leptirnjače. Ozime sorte klijaju i obrazuju vegetativne organe pri temperaturi 4-5°C, a otporne su na niske temperature tokom zimskog perioda. Bez oštećenja podnose golomrazicu od -17°C, a pod snežnim pokrivačem i znatno niže temperature. Optimalna temperatura za rast biljaka i stvaranje kvalitetne zelene krme je između 12-16°C.

U toku vegetacionog perioda grašaku je potrebno dosta vode, naročito u prvim fazama razvoja i u vreme formiranja pupoljaka i cvetanja. Visoke temperature i suša značajno smanjuju prinos, a izostaje i vezivanje atmosverksog azota. Sa druge strane velika vlažnost usporava sazrevanje i smanjuje prinos.

Stočni grašak se gaji na različitim tipova zemljišta, od peskovitih do ilovačastih, ali ne podnosi zasoljena zemljišta. Više mu odgovaraju zemljišta neutralne Ph reakcije od 6.5-7, ali ozime sorte dobro podnose i kisela zemljišta, tako da mogu dati zadovoljavajući prinos i na parcelama sa pH 4,7.

Stočni grašak sa prinosom od 3,4 t ha-1 zrna iz zemljišta iznosi:

Deo biljke Azot (N)
(kg ha-1)
Fosfor (P2O5)
(kg ha-1)
Kalijum (K2O)
(kg ha-1)
Zrno 131,0 39,0  39,0
Slama   40,0   9,0 114,0
Ukupno 171,0 48,0 154,0

Plodored i združeno gajenje

Stočni grašak dolazi u plodoredu prve ili druge godine posle đubrenih okopavina. Radi sprečavanja pojave sklerocinije, kao bolesti kojoj je podložan, plodosmena treba da bude na četiri godine, uključujući druge leptirnjače, suncokret, kanolu i lan. Stočni grašak ostavlja malo biljnih ostataka. Preporučuje se da u plodosmeni posle graška dođe neko ozimo žito ili jesenji pokrivni usev, kako bi se obezbedila pokrovnost zemljišta preko zime. Nakon žetve graška kao jesenji pokrivni usev može biti posejana uljana repica. Grašak i ovas su odlična kombinacija združenog gajenja, bilo kao krmni ili pokrovni usev. U takvom usevu ovas obezbeđuje potporu grašku i pozitivno utiče na kontrolu korova, a grašak obezbeđuje azot. Do potpunog združivanja dolazi kada grašak počne da cveta. U pokrovnom usevu ovas korenovima vezuje azot, pokrovnošću štiti zemljište od erozije i biljnim ostacima povećava sadržaj organske materije u zemljištu. Združeni ovas i grašak mogu da se koriste i kao seno ili kao ispaša. Za proizvodnju zrna prilikom žetve i grašak i ovas se manje osipaju nego u pojedinačnom usevu, a posle žetve se mogu lako odvojiti ako je to potrebno ili se mogu koristiti zajedno za stočnu ishranu. Grašak se takođe uspešno združuje i sa drugim pravim žitima, kanolom i lanom. Neki farmeri ručno seju kokotac, 7-10 dana nakon setve graška.

Metode setve

Inokulacija Da bi se povećalo vezivanje azota, ali i prinos, na seme stočnog graška neposredno pre setve treba naneti bakterije azotofiksatore (inokulirati). Za grašak su to bakerije Rhizobium pisi. Seme se inokulira u senci, van domašaja direktnog sunčevog svetla, jer su bakterije fotofobne. Proces azotofiksacije se može podstaći i inokulacijom zemljišta, kada se bakterije azotofiksatori unose u obliku granula.

Vreme setve Stočni grašak ima ozime i prolećne forme. Najpovoljnije vreme setve ozimog graška, za uslove Srbije, je kraj septemra i početak oktobra. Time se obezbeđuje da se biljke dobro pripreme za zimu. Poželjno je da biljke uđu u zimu sa 10 cm visine. Kasnijom setvom usev može da izmrzne tokom zime. U proleće stočni grašak se seje, u prvim danima prolećnih radova. Sa zakašnjenjem setve smanjuju se prinosi. Posle setve, preporučuje se valjanje, koje vrlo povoljno utiče na brzinu i ujednačenost nicanja biljaka.

Količine semena i načini setve Za proizvodnju zelene mase ili semena grašak se seje uskoredo, na međuredno rastojanje od 12,5 do 25 cm. Količine semena zavise od sorte, ali obično su od 130 do 200 kg ha-1, dobro je da bude oko 80 biljaka po m². Nešto manje gustine preporučuju se u oblastima sa suvljom klimom. U organskoj proizvodnji stočni grašak se često gaji u združenom usevu sa ovsom, raži ili nekim drugim pravim žitom. Tada se za setvu koristi 100 do 150 kg ha-1 semena graška i 15 do 20 kg ha-1  semena raži ili 20 do 30 kg ha-1  semena ovsa. Ovako združen usev može da se koristi za zrno, kabastu stočnu hranu kao pokrovni usev ili zelenišno đubrivo. Druga mešavina za zelenišno đubrivo je: grahorica ovas i grašak, sa odnosom jednog dela grahorice prema dva dela ovsa i dva dela graška). Ova mešavina se seje sa 112 kg ha-1, na dubinu od 3-4 cm. Usev se unosi u zemljište kada grahorica i grašak cvetaju, 8 do 12 sedmica nakon setve.

 

Upravljanje usevom i berba

Kontrola korova Stočni grašak se na početku vegetacionog perida sporo razvija, pa ga korovske biljke mogu ugušiti. Ovo je posebno izraženo kod prolećnog graška u vreme prvog meseca posle nicanja. Drljanjem pre i posle nicanja, češlastim drljačama, suzbijaju se jednogodišnji korovi i razbija pokorica. Kako bi se sprečila oštećenja ova operacija se vrši po suvom vremenu, najdalje do visine biljaka od 10 cm. Drljanje nakon nicanja je naročito destruktivno pošto izdanci počnu da se granaju. U ovoj fazi drljača ih lako lomi i vadi iz zemljišta zajedno sa korenom. Korovi kasnije u toku vegetacionog perioda uglavnom nisu problem. Velika pokrovnost useva stočnog graška čini ga konkurentnim prema korovima.

Kontrola bolesti  Mnoge bolesti se mogu kontrolisati plodoredom i upotrebom zdravog i dezinfikovanog semena. Međutim, čak i pri dobroj organizaciji, duži periodi vlažnog vremena mogu da dovedu do pojave gljivičnih oboljenja kao što su: pegavost lista (Mycosphaerella), antraknoza (Ascochyta pisi) i druge. Stočni grašak je umereno podložan sklerociniji, sorte sa manjim listom su manje osetljive, a rotacijom u plodoredu na 4 godine preventivno se rešava ovaj problem.

Raspolaganje zelenišnim đubrivom Ono se unosi u zemljište u vreme cvetanja graška (6 do 9 sedmica nakon setve), kada je biomasa najbogatija lako rastvorljivim hranivima. Pre unošenja usev graška treba uništiti valjkom za pokrovne useve, a biljne ostatke uneti u zemljište plugom ili razrivačima, kada deo njih ostaje na površini zemljišta kao malč.

Berba graška i čuvanje proizvoda Krma smeša stočnog graška i pravih žita kosi se početkom klasanja. Berba zrelog zrna izvodi se univerzalnim kombajnima u vreme kada je većina zrna u mahunama u fazi voštane zrelosti. Ovaj period je vrlo kratak, oko 5 do 6 dana, kada treba završiti berbu, jer se u protivnom javljaju gubitci. Proizvođači semenskog graška berbu često izvode dvofazno, radi što potpunijeg sazrevanja semena  u mahunama. Na taj način smanjuju se gubitci semena, pucanjem mahuna i osipanjem. Dvofazna berba podrazumeva kosidbu, sušenje, a posle nekoliko dana vršidbu pokošene bimase.

Prosečni prinosi zrelog zrna stočnog graška kod nas su 2.500 do 3.500 kg ha-1. Ozimi grašak zavisno od poduseva, daje prinos zelene biomase 25 do 35 t ha-1, dok je prinos sena 8 do 9  t ha-1. Suvo zrno stočnog graška čuva se sa 13% vlažnosti, uz obavezno kontrolisanje stanje prisustva štetnih insekata.

Dr Vladan Ugrenović,
Institut Tamiš Pančevo

Ostavite vaš komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

    error: Sadržaj je zaštićen !!