Heljda

27 januar, 2019

Heljda se po morfološkim osobinama i poreklu razlikuje od ostalih žita, ali pripada toj grupi, jer je sa njima slična po agronomskim osobinama i načinu korišćenja zrna. Pripada porodici Polygonaceae, rodu Fagopyrum koji ima 15 vrsta, jednogodišnjih i višegodišnjih, ali je u proizvodnji najzastupljenija obična heljda (Fagopyrum esculemtum Moench). Istorija gajenja vezana je za azijski kontinent gde je u Mongoliji ova biljna vrsta gajena i korišćena u ishrani ljudi još u desetom veku. Heljda se gaji radi plodova orašica, koji oljušteni imaju veliku hranljivu vrednost, kao medonosna biljka, a često i kao zelenišno đubrivo. Ova jednogodišnja, brzorastuća biljna vrsta formira koren u plićim slojevima zemljišta i veliku lisnu masu. Usled toga osetljiva je na sušu kako zemljišnu, tako i vazdušnu, na visoke temperature, ali i na hladnoću. Ima kraći vegetacioni perod (10 do 12 nedelja) pa se u toplijim područjima seje u kasno proleće, a u hladnijim početkom leta. Uslovi za gajenje u centralnoj Srbiji su veoma povoljni.

POGODNOSTI ZA GAJENJE U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Usev za zrno Oljuštena zrna po hranljivoj vrednosti slična su pravim žitima, služe za spremanje različitih kašastih jela, dok se brašno, pomešano sa pšeničnim ili ražanim, koristi za pripremu različitih pekarskih proizvoda, povećane svarljive vrednosti. Odsustvo belančevina, lepka preporučuje heljdu za osobe osetljive na gluten. Zrno je bogato esencijalnim aminokiselinama: lizinom i metioninom. Pored zrna u ishrani se koriste i listovi kao povrće, a takođe i kao lekovita sirovina u farmaceutskoj industriji. Ljuske, koje ostaju posle ljušćenja zrna koriste se za punjenje jastuka i pokrivača, sadrže silicijumsku kiselinu, pa uništavaju grinje.

Medonosna biljka Heljda je medonosna biljka i predstavlja odličnu pčelinju pašu tokom letnjeg perioda, kada je manje drugih medonosnih biljaka. Cvetanje nastaje već za 20 dana posle nicanja i dugo traje, a cvetovi su bogati nektarom, pa pčele u povoljnim vremenskim uslovima mogu sa jednog hektara sakupiti i proizvesti do 300 kg veoma lekovitog meda, specifičnog ukusa i tamnije boje. Heljda predstavlja dobro stanište za pčele, ali i za ostale korisne insekte oprašivače.

Poboljšanje zemljišta Heljda stvara kiselu reakciju oko svog korena, pa lakše usvaja hraniva iz teže pristupačnih oblika u zemljištu. Bolje od drugih žita akumulira fosfor, kalijum i kalcijum, vezuje ih i time čini dostupnim za naredni usev. Velika količina biljnih ostataka poboljšava provetravanje zemljišta i pospešuje aktivnost zemljišnih mikro i makroorganizama, čineći zemljište rastresitijim i lakšim za obradu. Biljni ostaci heljde deluju alelopatski negativno na zemljišne štetočine i prouzrokovače biljnih bolesti, prekidajući njihove životne cikluse u plodoredu. Heljda se može gajiti na lošijim zemljištima, a često se koristi da ih oživi kada su „zamorena“. U pokrovnim usevima heljda se koristi kao zelenišno đubrivo, a najkvalitetnija masa za unošenje u zemljište je posle cvetanja biljaka, jer se u zemljištu brzo mineralizuje.

Kontrola  korova Heljda brzo klija (za 3-5 dana) i ukorenjava se, brzo stvara veliku nadzemnu masu, koja gušenjem potiskuje prisutne korove, a zasenjivanjem sprečava klijanje i nicanje novih. Nakon uklanjanja useva heljde, pri razlaganju biljnih ostataka oslobađaju se jedinjenja koja alelopatski negativno deluju na semena nekih korovskih vrsta, pa se i tako smanjuje potencijal zakorovljenosti njiva. Kasna prolećna setva heljde pogoduje da se mehanički, pre setve unište korovi koji su se do tog vremena pojavili, a vreme berbe omogućava negovanje njiva do zasnivanja novog useva ili zasnivanje pokrovnog useva.

Postrni ili međuusev Zahvaljujući kratkom vegetacionom periodu i brzom rastu heljda je vrlo pogodna za zasnivanje postrnog useva (slika 20 i 21). Ovako zasnovana u povoljnim uslovima može stvoriti prinos ploda, ali se u svakom slučaju formira pokrovni usev sa mnogo koristi za zemljište i naredni usev. Takođe može se posejati posle rano ubranih useva, a pre zasnivanja ozimih, kada se formira pokrovni međuusev, za zelenišno đubrivo ili radi kontrole korova i prekida životnih ciklusa štetočina i prouzrokovača biljnih bolesti.

ZAHTEVI PREMA USLOVIMA SPOLJNE SREDINE

Heljda je biljka umereno tople kontinentalne klime, koja dobro uspeva u relativno vlažnim i prohladnim uslovima, a zbog kratkog vegetacionog perioda može se uspešno gajiti i u brdskoplaninskim područjima. Seme klija već na 4 oC, a minimalna temperatura za razvoj biljaka je 13 oC. Vrlo je osetljiva prema hladnoći, pa je i najmanji mrazevi (-1 oC) uništavaju. Sa druge strane heljda je u vreme cvetanja naročito osetljiva na visoke temperature, iznad 25 oC biljke usporavaju rast, a procenat oplodnje cvetova se smanjuje. Heljda je osetljiva na zemljišnu sušu jer formira koren u plićim slojevima zemljišta, a u vreme cvetanja osetljiva je i na vazdušnu sušu (slika 22). Zbog ubrzanog porasta i intezivnog grananja najviše vode potrebno je u prvom mesecu iako se kasnije lisna masa višestruko povećava. Kod nalivanja zrna potrebe za vodom opet se povećavaju. Transpiracioni koeficijent je veliki 500 do 600, što ukazuje na neracionalno korišćenje vode. U pogledu svetlosti, kratak dan zadržava rast, tako da će kod kasnih naknadnih setvi biljke formirati niža stabla.

Heljda ima manje zahteve prema zemljištu, jer lakše usvaja hraniva iz teže pristupačnih oblika. Može se uspešno gajiti i na manje plodnim zemljištima, samo ako imaju dobar vodno vazdušni režim, neutralne su ili blago kisele reakcije. Ako je plodnost zemljišta niska, primena fosfornih đubriva će povoljno uticati na povećanje prinosa, dok prekomerna primena azota dovodi do poleganja i smanjenja prinosa.

PLODORED

Heljda ne podnosi monokulturu, a uzrok je najverovatnjije alelopatsko negativno delovanje, usled razlaganja biljnih ostataka u zemljištu. U monokulturi ova biljna vrsta reaguje značajnim smanjenjem prinosa, pa je u plodosmeni na istu njivu treba sejati svake četvrte godine. Budući da ima kratak vegetacioni period može se kao glavni, postrni ili naknadni usev uključiti u različite plodorede, ali se ne preporučuje gajenje posle upotrebe organskih đubriva. Ako se gaji kao glavni usev prolećne setve, najbolje uspeva u plodosmeni nakon zrnenih leptirnjača i pravih žita, a ako se gaji kao postrni ili naknadni, pogodni su svi usevi rane letnje berbe: prava žita, grašak, boranija, uljana repica, rano povrće i drugi. Heljda je dobar predusev većini useva, jer su njive posle nje manje zakorovljene i sa manje štetočina i inokuluma pruzrokovača biljnih bolesti. Ponekad se može javiti problem pojave samorasta heljde, kao korova u narednom usevu. Kod useva zasnovanih u proleće, vreme berbe heljde omogućava mehaničku borbu protiv korova ili zasnivanje pokrovnih useva tokom leta, nekom od leptirnjača ili kupusnjača. Često se koristi na zamorenim zemljištima i za prekidanje monokulture, kao pokrovni usev za zelenišno đubrivo, za kontrolu korova ili biokontrolu štetočina i prouzrokovača biljnih bolesti.

OBRADA ZEMLJIŠTA

Prilikom obrade zemljišta prvenstveno treba obratiti pažnju da se efikasno suzbiju korovi, ali i na očuvanje vlage i strukture zemljišta. Široko vreme setve heljde to i omogućava. Neki od načina obrade koji su se pokazali kao uspešni u praksi:

  • setva posle jednogodišnjih leptirnjača – u jesen se izvrši obrada razrivačem sa diskosnim oruđem i valjkom, a u proleće se obradom u više navrata unište zimski, rani i kasni prolećni korovi
  • setva posle pokrovnog useva raži – uništavanje pokrovnog useva valjkom u proleće i tri nedelje kasnije direktna setva heljde
  • setva posle višegodišnjih leptirnjača – kasno u jesen zaoravanje, obrada u rano proleće i neposredno pre setve, čime se eliminišu svi korovi: zimski, ranoprolećni i kasnoprolećni.

U proizvodnji heljde direktna upotreba stajnjaka ili komposta se ne preporučuje, kao ni u prethodnom usevu.

METODE SETVE

Vreme setve Kako seme heljde klija i niče pri velikom rasponu temperatura (4 do 41 oC), vreme setve je veoma široko. Najvažniji je da potpuno prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva, što je najčešće pet nedelja, posle početka prvih poljskih radova. Prilikom zasnivanja glavnog useva setva se obavlja početkom maja, a kod postrnih ili naknadnih useva posle berbe, ali ne pre 15. juna. Ranijom setvom ostvaruju se veći prinosi i zrna i biomase, ali se usled toga žetva obavlja dvofazno. U brdsko planinskim područjima, tradicionalno heljda se seje, početkom leta, a žanje posle ranih jesenjih mrazeva. To omogućava jednofaznu žetvu, jer usled izmrzavanja lišće opadne.

Kvalitet semena Seme treba da bude u svakom pogledu ispravno, da ima dobru klijavost, da je bez mehaničkih i bioloških (seme korovskih vrsta) primesa, pa pre setve treba proveravati njegov kvalitet. Pri optimalnim temperaturama seme heljde brzo klija i niče (3-5 dana), ali ga, tradicionalni proizvođači, kako bi ubrzavali te procese, desetak dana pre setve zagrevaju na suncu.

Količine semena i način setve Za proizvodnju zrna najčešće se obavlja uskoredna setva, na međuredno rastojanje 10-12 cm, žitnim sejalicama. Za takvu setvu potrebno je 50 do 60 kg ha-1 semena. Heljda ima izraženo grananje, čime nadoknađuje manji broj biljaka ostvaren u setvi, pa se na zakorovljenim njivama obavlja širokoredna setva (45-50 cm između redova) sa manjim količinama semena (35 do 40 kg ha-1). To omogućava međurednu obradu i okopavanje useva. Tradicionalni proizvođači praktikuju i unakrsnu setvu, većim količinama semena, čime se obezbeđuje bolji raspored biljaka na njivi. Zasnivanje glavnog useva heljde po uništavanju pokrovnog useva ili prilikom zasnivanja postrnog, naknadnog pokrovnog useva heljde često se vrši direktnom setvom, sa većim količinama semena. Uobičajena dubina setve je 3 do 5 cm.

UPRAVLJANJE USEVOM

Nakon pripreme zemljišta korovi ne predstavljaju problem usevu heljde. Preporučuje se međuredno kultiviranje,  a sporadične biljke korova koje se pojave, iako ne utiču na prinos useva, moraju se opleviti, zbog higijene njive. Heljda ima retko problema sa bolestima i štetočina. Cvetanje počinje pet do šest nedelja nakon setve i traje barem mesec dana, a insekti polinatori, najčešće pčele, vrše oprašivanje.

Heljda kao zelenišno đubrivo Velika biomasa koju heljda formira istanjira se ili povalja valjkom za pokrovne useve u vreme pojave 10% cvetova, ostavlja se na površini zemljišta nekoliko dana da se osuši, a nakon toga unosi u zemljište. U praksi pčelari po završetku pčelinje paše, celokupnu biomasu unose u zemljište, kao zelenišno đubrivo. Proklijala semena heljde i samorast, koji se mogu pojaviti nakon pokrovnog useva, uništi prvi jesenji ili zimski mraz.

Žetva i čuvanje Između svih žita heljda ima najnepovoljnije osobine, jer vrlo neravnomerno sazreva i jako se osipa. U isto vreme na biljkama se nalaze zrela, zelena, poluzrela zrna i cvetovi. Zrela zrna se vrlo lako osipaju, stoga se žetva heljde mora izvršiti pre nego potpuno sazru. Kao najpodesnije vreme za žetvu je kada veći deo plodova dobije mrku boju (oko 70%). Ako se sa žetvom zakasni, zrna sa donjih grana opadaju, pa se prinosi značajno smanjuju, a kasnije se na toj njivi pojavljuje samorast, kao korov za naredni usev.

U brdsko planinskim područjima, heljda posejana početkom leta, žanje se posle ranih jesenjih mrazeva. Usled uticaja čak i blagog mraza, nakon 7 do 10 dana lišće opadne, pa je moguće izvršiti jednofaznu žetvu kombajnom. Kod prolećne setve u vreme optimalne zrelosti biljaka, zelena biomasa heljde otežava kombajniranje, pa se žetva obavlja dvofazno. Košenje treba da se obavi rano izjutra, kada ima rose ili po vlažnom vremenu, da bi se izbegli gubici osipanjem zrna. Prilikom kosidbe strnjiku treba ostavljati višu, da bi se biomasa u otkosima lakše sušila. Nakon 4 do 5 dana, kada se biomasa prosuši, a vlažnost zrna bude ispod 16 %, obavlja se vršidba kombajnom. Ipak usled veće manipulacije biomasom pri dvofaznoj žetvi nastaju gubici osipanjem zrelih zrna. Jednofazna žetva ovakvog useva može se izvršiti pošto se uradi desikacija 20% prirodnom sirćetnom koselinom ili nekim od dozvoljenih bioherbicida za organsku proizvodnju.  Prinosi zelene biomase heljde su 25 do 35 t ha -1, a prinosi ploda variraju od 600 kg do 1800  kg ha -1. Posle žetve heljde plodovi se radi čuvanja dosušuju na 12-13% vlažnosti, najčešće prirodnim putem.

Ljuštenje zrna i prerada Plod heljde, orašica sastoji se od zrna i ljuske (perikarpa). Uklanjanje ljuske sa zrna vrši se ljuštilicama, brušenjem pomoću trenja, čime se dobijaju cela zrna, a učešće ljuske u masi plodova je od 18 do 40%. Za dobijanje brašna melju se celi plodovi, a od 100 kg njih dobije se 60 do 70 kg brašna, ostalo su mekinje i ljuska. Tradicionalni proizvođači plodove heljde melju između dva mlinska kamena, tako podešena da lome ljusku, ali ne melju zrno. Dobijena cela zrna koriste za kaše, supe, a polomljena melju u brašno.

Dr Vladan Ugrenović, Institut „Tamiš“

Ostavite vaš komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

    error: Sadržaj je zaštićen !!