Blog

Plodored u organskoj ratarskoj proizvodnji

27 januar, 2019

Efikasan plodored može smanjiti ili čak i eliminisati potrebu za upotrebom pesticida, herbicida i đubriva i to praćenjem sledećeg:

  • podmirivanjem nutritivnih potreba useva u određenim periodima rasta,
  • povećanjem plodnosti zemljišta upotrebom travnih smeša i zelenišnog đubrenja,
  • sprečavanjem širenja zaraze,
  • kontrolom korova,
  • svođenjem gubljenja hranjiva na najmanju moguću meru,
  • narušavanjem faza razvoja štetočina.

Dobar plodored je jedina efikasna mera kontrole najvažnijih bolesti koje se javljaju u zemljištu poput fuzarioza (Fusarium), plave plesni (Penicillium) i truleži (Phytium). Plodored treba omogućiti da period između gajenja useva iz iste familije na istom zemljištu bude što duži. Jedan od zahteva standarda udruženja Soil Association jeste da trebaju proći bar tri sezone od proizvodnje krompira, lukova i kupusnjača u kontinuitetu.

Preporučuje se sledeće smernice za odabir odgovarajućeg plodoreda:

  • biljke sa plitkim korenovim sistemom dolaze posle onih sa dubokim kor. sistemom,
  • biljke sa razgranatim kor. sistemom dolaze posle onih sa slabijim korenom,
  • usevi koji se lako zakorovle idu nakon biljaka koje ne daju korovu da raste,
  • biljke koje zahtevaju dosta azota za rast, dolaze na mesto azotofiksatora.

Verovatno ćete morati pokositi nadzemni deo, pre nego što zelenišno đubrivo zaorete. Plitko oranje sprečava da se oranični sloj nađe na prevelikoj dubini, iako naravno krtolasto povrće poput krompira zahteva duboko oranje. Ako je zemljište dobro i vremenski uslovi to dozvoljavaju, žitarice bi se mogle sejati uz minimalnu obradu. Oranje će i dalje biti potrebno za kontrolu korova, naročito kod žitarica za kontrolu mišjeg repka. Mehanička obrada u letnjim mesecima takođe pomaže čišćenju zemljišta od korova.

Primer plodoreda:

Ovo su samo smernice i ne znači da će odgovarati svim situacijama. Prvi i drugi plodored odgovara samo plodnim parcelama sa malo korova, dok situacija trećeg plodoreda  odgovara više zakorovljenim, slabije plodnim i marginalnim parcelama.

 

 
Plodored/
godina
1. 2. 3.
Laka do srednje laka zemlja, na kojoj se gaji povrće čiji se jestivi deo razvija u zemlji (korenasto, krtolasto, lukovičasto) Laka do srednje laka zemlja na kojoj se ne gaji povrće čiji se jestivi deo razvija u zemlji (korenasto, krtolasto, lukovičasto) Slabije plodna zemlja ili pašnjaci
Godina 1. Povećanje plodnosti:

trave/deteline

 

 

Povećanje plodnosti:

trave/deteline

 

 

Povećanje plodnosti:

trave/deteline

 

Godina 2. Krompir Ozima pšenica Povećanje plodnosti: trave/deteline
Godina 3. Ozima pšenica sa ozimim pokrovnim usevima raž/grahorice/italijanski ljulj Ozimi ovas ili raž, sa pokrovnim usevima raž/grahorice/italijanskim ljulj Povećanje plodnosti:

npr. trave/deteline

 

Godina 4. Prolećni pasulj Prolećni pasulj Ozima pšenica
Godina 5. Ozima pšenica sa ozimim pokrovnim usevima Ozima pšenica sa ozimim pokrovnim usevima Ozimi ječam ili ovas
Godina 6. Jari ječam združen sa travama i smešom detelina Jari ječam združen sa travama/smešom detelina Jara pšenica združena sa travama/detelinom
Extra info Zahteva različite dubine obrade od duboke za krompir, do pliće za žitarice i mahunarke. Sejanje u neuzorano zemljište (može obrada gde ne dolazi do prevrtanja oraničnog sloja) treba uzeti u obzir prilikom setve pokrovnih useva.   Plodnost se može podići zatravljivanjem i pretvaranjem u pašnjake.

 

U plodoredu tritikale može zameniti pšenicu, jer se dobro bokori i dobro potiskuje korove. Potreba za tritikalom je manja nego za stočnom pšenicom, ali sada mu se cena nalazi u nivou ostalih glavnih žitarica koje se koriste za ishranu stoke. Tritikale može biti vrlo dobra stočna hrana za stoku na gazdinstvu. Pripremila Olga Kešelj MIlovanović na osnovu izvora: Soil Association

Ostavite vaš komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

    error: Sadržaj je zaštićen !!