Prirodni preparati za zaštitu i ojačavanje bilja
Pored industrijski proizvedenih preparata u organskoj proizvodnji se u velikoj meri koriste biljni preparati napravljeni na samom gazdinstvu. Ovi preparati deluju insekticidno, baktericidno i fungicidno. Pored zaštitne uloge, veliki broj ovih preparata se koristi i za ishranu gajenih biljaka. Prirodni preaparati se proizvode od lekovitih, aromatičnih, začinskih biljaka, povrća, korova i ostalog bilja. Poznati su od davnina. U poslednje vreme se sve više koriste pre svega zbog negativnih posledica, koje su izazvale sintetički proizvedena hemijska sredstva za zaštitu i ishranu bilja. Pojavom organske proizvodnje, prirodni preparati su postali ponovo aktuelni i koriste se u različitim biljnim proizvodnjama (ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu,…). Pravilno upotrebljeni osiguravaju zdrav i kvalitetan prinos, odnosno prihvatljivu i održivu proizvodnju za čoveka i okolinu.
U svetu je otkriven priličan broj biljaka koje se u tu svrhu mogu upotrebiti.
Pomenućemo samo one koje su kod nas široko raspostranjene i lako se mogu naći u svakoj sredini, uz uputstvo za pripremu bio-preparata. Pre nego što prikažemo neke od biljaka, navešćemo vrste bio-preparata koje možemo proizvesti u sopstvenoj režiji:
Čaj se spravlja od svežih ili suvih delova biljke koji se preliju kipućom vodom i čaj se ostavi da odstoji oko 20 minuta. Potom se procedi i ohladi i u zavisnosti od upotrebljene vrste odmah koristi ili se razredi sa vodom (najpoželjnija kišnica ili odstajala bunarska voda) i korisiti.
Uvarak (čorba) se priprema kada se isitnjeni delovi odgovarajuće biljke preliju hladnom vodom i ostave 24 časa. Posle toga čorba se kuva 15-30 minuta, zatim se ohladi, procedi i tečnost – čorba koristi se za tretiranje (prskanje – najčešće razređena).
Macerat nastaje tako što se isitnjeni delovi biljke preliju hladnom vodom (najbolje kišnicom) i ostave da odstoje 24 časa. Macerat se procedi i tečnost se koristi.
Fermentisani ekstrakt nastaje kada se sveži (najbolje) ili suvi biljni delovi preliju hladnom vodom i ostave napolju sve dok ne započne vrenje. Masa se u toku 7-12 dana povremeno meša. Fermenatcija je završena kada biljni delovi padnu na dno posude, a tečnost izbistri. Ekstrakt se obavezno pre tretiranja biljaka razređuje vodom (najčešće je to odnos jedan deo ekstrakta i 10(20, 50) delova vode).
Gavez (Symphytum officinale, Wallwort) koristi se kao sredstvo za negu i ishranu bilja. Može se koristiti kao koncentrat, prekrivač (malč) zemljišta ili aktivator komposta. Najpogodniji je za plodonosne biljke, zato što u sebi sadrži mnogo kalijuma, ali i nešto manju količinu fosfora, magnezijuma, gvožđa i mangana. Najveće količine makroelemenata sadrži mlada biljka gaveza koja se pokosi u proleće. Za poljoprivrednika on predstavlja korov koji se teško iskorenjuje (zbog dužine korena). Postoji oko
dvadesetak vrsta gaveza, neke od njih se uzgajaju za stočnu hranu. Kako je gavez bogat kalijumom, često se sa njegovim pripravcima hrane kalijumofilne biljke. Od svežih listova gaveza pravi se tečno hranivo pogodno za prihranu plodovitog povrća i korenastih vrsta, a odličan je dodatak u procesu kompostiranja.
Fermentisani ekstrakt od gaveza se priprema tako što se 3 kg svežeg lišća gaveza potopi u 45 l vode. Posuda se poklopi i nakon 4 nedelje se koristi nerazređena tečnost.
Beli luk (Allium sativum L.) u humanoj medicini se uveliko koristi kao sredstvo koje poboljšava cirkulaciju krvi, snižava krvni pritisak i povoljno deluje na različite parametre u metabolizmu masti. Pored toga, beli luk pokazuje i antiseptično, antimikotično i digestivno dejstvo. Izvrsno je sredstvo za negu bilja. Koristiti se kao insekticid i fungicid. Pripravci od belog luka sadrže dosta fosfora i neke od mikroelemenata.
Čaj od belog lukapriprema se tako što se 700 g belog luka prelije se sa 10 l kipuće vode, poklopi se i ostavi da odstoji i procedi.Razređen 1 : 3 koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjače, a nerazređenim se tretira zemljište protiv štetočina i uzročnika pepelnice
Kamilica (Matricaria chamomilla L.) pripada familiji glavočika (Asteraceae). Za potrebe farmaceutske i kozmetičke industrije se u velikoj meri gaji, mada se i dalje može naći i kao samonikla. To je aromatična biljka sa velikim brojem mirisnih žutobelih cvetova. Osušen cvet (Chamomillae flos) sadrži aktivne materije: flavonoide, do 2% etarskog ulja, seskviterpenske laktone, kumarine, aminokiseline, gorke sastojke, tanine, holin koje sve zajedno pomažu ljudima, ali u poslednje vreme se sve više koriste u lečenju, zaštiti i ishrani bilja.
Poznato je da su naši stari sejali kamilicu sa žitima ili povrćem kako bi umanjili prisustvo nematoda odnosno belog crva. Kasnije je ustanovljeno da samo jedna biljka kamilice, štiti površinu od jednog kvadratnog metra od pojave nematoda. U novije vreme se sve više izrađuju kako industrijski tako i priručni preparati na bazi kamilice. Rastvor ili čorba od kamilice, pravi se tako što se uzme 4 kg svežih ili 1 kg suvih vršnih delova kamilice, koji se samelju i preliju sa 10 l vode zagrejane na 60 – 70 °C. Ovako pripremljena masa se ostavi da odstoji 12 do 16 časova, potom se procedi i pre upotrebe se razblaži 2 do 3 puta sa kišnicom ili odstojalom vodom. Na kraju se na 10 l rastvora doda oko 40 g domaćeg sapuna. Ovaj rastvor se koristi u suzbijanju jabukinog, šljivinog i višnjinog smotavca, grinja, buvača, sovica, moljaca, gusenica, savijača i štetočina koje sišu sokove. Od kamilice se može napraviti i prašak tako što 1 kg suvih cvetova kamilice samlje i pomeša sa 4 kg prosejanog pepela (najbolje od sagorelog drveta). Ovako pripremljen prašak se koristi 2 do 3 puta na svakih 4 do 5 dana. Koristi se u suzbijanju buvača, kupusne muve, pojedinih štetočina na korenasto-krtolastim vrstama, jabukinog cvetojeda i žiška. Na zapadu se koristi čaj od kamilice za potrebe „ubrzanja“ procesa kompostiranja. Priprema se od 500 g samlevenih suvih cvetova. Ova masa odstoji 2 – 3 časa u 10 l tople vode (temperatura ne sme da pređe 40 °C), procedi se i odmah primenjuje u kompostnoj masi.
Kadifica (Tagetes sp.) još jedna predstavnica familiji glavočika (Asteraceae), koja se često može videti u baštama, povrtnjacima, dvorištima. Ova jednogodišnja dekorativna biljka, koristi se u borbi protiv vašiju, buvača i stenica, kao i za sprečavanje pojave gljivičnih oboljenja jagoda i cveća, kod pojave tripsa i leptira kupusara.
Najpoznatija je u suzbijanju zemljišnih štetočina, naročito nematoda, što je veoma značajno pri gajenju korenasto-krtolastih vrsta. To svojstvo kadifica poseduje zahvaljujući tiofenu aromatičnom jedinjenju kojeg ova biljka preko svog korena izlučuje u zemljište. Pojedina istraživanja ukazuju da odbija određen broj glodara. S druge strane može se posejati na mestima gde ima puno rovaca, gde kadifica svojim mirisom odbija rovce. Najčešće je to oko plastenika da bi se sprečio ulazak rovaca u plastenik. Od kadifice možemo pripremiti rastvor (čorbu) tako što polovinu zapremine emajlirane posude napunimo suvim samlevenim biljkama i nalijemo do vrha toplom vodom. Ovako pripremljen pripravak se ostavi da odstoji dva dana, a zatim se procedi i doda mu se 40 g domaćeg sapuna i dolije 10 l vode. Jagode se prskaju do početka zrenja plodova, a zatim nakon branja plodova. Lukovice gladiola i ostalog lukovičastog povrća kao i korenčići rasada pre sadnje se potapaju u rastvor u trajanju od 8 do 19 časova.
Rastavić (Equisetum arvense L.) – njegov nadzemni deo u svom sastavu sadrži silicijumovu kiselinu, flavonoide i tragove alkaloida. U organskoj proizvodnji, odnosno biološkoj zaštiti, koristi se protiv biljnih bolesti, kao što su pepelnice, rđe, protiv raznih vrsta grinja i crvenog pauka. Uvarak ili čorba od rastavića se priprema na sledeći način: 1 kg svežeg rastavića (ili 150 g osušenog) potopi se u 10 litara vode i ostavi se 24 časa. Drugi dan rastavić se izvadi i u manjem delu vode u kome se namakao se skuva, tako da polako vri oko 30 minuta. Ostavi se poklopljeno da se ohladi a zatim se doda preostala voda
u kojoj se namakao. Upotrebljava se u odnosu 1 : 5. Biljke treba prskati kada je vreme lepo i sunčano, po mogućstvu svake dve nedelje. Silicijumova kiselina raspoređuje se po površini lista, stvarajući skramu, što otežava početak infekcije. Veoma je dobro i sredstvo od rastavića i koprive. Ako prvo prskanje nije zadovoljavajuće, treba ga ponoviti.
Hajdučka trava (Achillea millefolium L.) može se naći kao gajena i samonikla, veoma cenjena lekovita biljka. Od osušene nadzemne mase u toku cvetanja (herbe) spravlja se uvarak tako što se prvo samelje 800 grama herbe, koja se potopi u 10 litara vode i ostavi da kuva 30 minuta. Zatim se vreo uvarak procedi i odmah, bez razblaživanja, sipa se u posudu koja se dobro zatvori. Pre prskanja dodaje se 40 grama
domaćeg sapuna na 10 litara uvaraka. Uvarak od hajdučke trave se koristi protiv vašiju, stenica, tripsa i lukove muve, ali i u biokontroli različitih vrsta pepelnica i rđa.
Maslačak (Taraxacum officinalis Weber) svima je dobro poznat. Već u rano proleće mogu se naći iscvetale biljke po šumama, livadama, oko puteva i u vrtovima. Bere se tokom cele vegetacije, primenjuje se protiv vašiju, grinja, jabukine lisne buve, zapetaste štitaste vaši. Čaj od maslačka se priprema od 200 do 400 g samlevenog korenja ili 400 – 600 g samlevenih svežih listova. Ova masa odstoji 2 – 3 časa u 10 l tople vode (temperatura ne sme da pređe 40 °C), procedi se i odmah koristi. Prvo prskanje je prilikom otvaranja pupoljaka, a drugo (ukoliko ima štetočina) odmah posle cvetanja i još jednom, kroz 10-15 dana. Fermentisani ekstrakt od maslačka se priprema od 2 kg svežeg lista i cveta ili 200 g suvog maslačka se potopi u 10 l vode i ostavi da odstoji 24 časa, pa se procedi. Nerazređeni ekstrakt (čist ili uz dodatak ekstrakta koprive i rastavića) koristi se za đubrenje zemljišta u cilju povećanja otpornosti biljke, što naročito odgovara pri gajenju paradajza.
Kopriva (Urtica dioica L.) se koristi u farmaciji, prehrambenoj industriji, industriji tekstila i poljoprivredi (naročito organskoj). U organskoj proizvodnji koristi se kao biopesticid, tečno i čvrsto đubrivo. Kao čvrsto đubrivo upotrebljava se pojedinačno ili kao sastojak kompostnih smeša. U izradi komposta kopriva ima višestruku ulogu, pre svega čini jednu od najčešće upotebljavanih sirovina za izradu komposta, sa druge strane čini komponentu za izradu kompostnih čajeva koji služe za inhibiciju mikrobioloških svojstava kompostne hrpe. Neretko se kopriva može videti, naročito u organskim ili tradicionalnim baštama na njihovim obodima ili na samim kultivisanim parcelama koja se pored izrade pripravaka sve više koristi za ishranu ljudi. Nažalost i dalje se kopriva, koju možemo kupiti na našim pijacama, sakuplja iz spontane flore. Macerat od koprive se priprema tako što 1 kg svežeg lišća koprive prelije se sa 10 l vode, odstoji 24 časa i procedi. Ovim rastvorom biljka se jednom nedeljno, a pri jačem napadu svaka tri dana. Fermentisani ekstrakt od kupusa i koprive se priprema tako što se u 10 l vode stavi 3 kg svežih spoljnih listova kupusa. Sud se poklopi i ostavi da fermentiše 2-3 nedelje na temperaturi od 10 °C. Zatim se procedi i pomeša sa čajem od koprive, koji se priprema na sledeći način: 1 kg svežih ili 200 g suvih listova, potopi se u 10 l vode i ostavi 24 časa, a zatim procedi. U 7 l vode sipa se 1,5 l ekstrakta od listova kupusa i 5 l ekstrakta od listova koprive, promeša se i zatim koristi za zalivanje rasada ili tek rasađenih mladih biljčica. Ova mešavina se može koristiti u odnosu 1:10 za zalivanje zemljišta, a u odnosu 1:20 za dezinfekciju semena i folijarno prihranjivanje biljaka.