UN nagrada za prvu organsku državu u svetu dodeljena Sikkimu
Sikkim, savezna država u Indiji, pobedila je regulative 25 različitih država u svetu na putu do nagrade za politiku budućnosti 2018., takođe poznatu i kao „Oskar za najbolje zakonodavstvo“-
Kada se govori o održivim praksama ishrane u Indiji, Sikkim je predvodio kontinent godinama. Konačno, Ujedinjene nacije su priznale njihove napore da koračaju stazom održivog razvoja. Severnoistočna država Indije je u oktobru primila nagradu Organizacije za hranu i poljoprivredu za najbolju politiku u svetu koja promoviše „agroekološki i održivi sistem hrane“. Sikkim je pobedio 51 nominovanu politiku 25 različitih zemalja sveta kako bi dobio Nagradu politike budućnosti 2018. Zamenik UN FAO direktora, Maria Helena Semedo je u Rimu uručila nagradu premijeru Sikkima, Kumar Chamlingu.
Semeda je imala samo reči hvale za Sikkim i tokom dodele nagrade je rekla, „Sikkim je izvanredan primer kako se uspešno može sistem ishrane transformisati na način da osigura poštovanje prema ljudima i planeti“. Nagrada je priznanje političkom vrhu države. Semeda je dodala „da je od Sikkimove tranzicije u potpuno organsku državu korist imalo preko 66.000 porodica poljoprivrednika, uključujući tu i korist na socioekonomski aspekt poput konzumacije i širenja tržišta, ruralnog razvoja i održivog turizma sa svojim sveobuhvatnim pristupom “.
Nagrada se simbolično zove „Oskar za najbolju politiku“ i njeni tvorci su FAO, Savet budućnosti sveta i IFOAM – međunarodno organsko udurženje, I to je jedina nagrada kojom se odaje počast zakonodavstvu na međunarodnom nivou. Svake godine Savet sveta budućnosti bira teme za nagradu od kojih je napredak u zakonodavstvu naročito potreban. U 2018. akcenat se stavlja na zakone kojima je agroekologija, zaštita života i životne sredine malih poljoprivrednih proizvođača primat, kao I osiguranje sistema proizvodnje hrane i implementacije poljoprivrednih praksi klimatski prilagođenih.
Pored prve dodeljene su i tri srebrne nagrade:
- Nacionalna politika Brazila za agroekologiju i organsku proizvodnju (PNAPO, 2012.) – PNAPO je opredelila 364 miliona evra za prvi set aktivnosti, između kojih je 5.300 opština usmereno da čak 30 i više procenata od svojeg školskog budžeta za ishranu, ulože u organske i agroekološke proizvode poreklom sa porodičnih gazdinstava.
- Organski akcioni plan Danske (2011 – 2020., ažuriran 2015.) – kao rezultat akcionog plana Danska ima najveće učešće tržišta organskih proizvoda u svetu, skoro 80% Danaca kupuje organsku hranu.
- Kitov program participatorne urbane poljoprivrede (AGRUPAR, 2002.) – sa preko 3.600 urbanih bašta podignutih na 32 hektara i više od 21.000 ljudi koji su prošli obuke, AGRUPAR podstiče dostupnost hrane, povećanje prihoda i unapređuje funkcije ekosistema.
Promocijom agroekologije, moguće je dotaknuti neuhranjenost, socijalne nepravde, klimatske promena i gubitak biodiverziteta. Izvor:FAO UN
