Blog

Prva konfrerencija u Srbiji o biodistriktima pod nazivom  “Biodistrikti kao model za podsticaj organske proizvodnje i lokalnog ekonomskog razvoja” je 7.12. 2023. godine održana u prepunoj Svečanoj sali Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, Beograd.

Srbija će biti prva zemlja u jugoistočnoj Evropi koja će imati svoj biodistrikt, rečeno je na konferenciji o biodistriktima.

Biodistrikt predstavlja određeno područje u kojem lokalni proizvođači, potrošači, javne institucije, udruženja, turističke organizacije, ugostitelji i drugi subjekti sarađuju i međusobno se povezuju u cilju održivog upravljanja lokalnim resursima sa fokusom na najefikasnije iskorišćavanje potencijala tog specifičnog područja.

Konferenciju je u četvrtak organizovala Serbia Organika u saradnji sa Nemačkaom organizacijom za međunarodnu saradnju i Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu.

Prodekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladan Bogdanović istakao je da je relativno novi koncept biodistrikta privukao značajnu pažnju međunarodne i domaće stručne javnosti, naglasivši da su znanje i inovacije dve ključne reči za održivi razvoj u agroindustiji.

“Biodistrikt kao koncept održivog razvoja može za Srbiju da bude izuzetno značajan, jer naša zemlja ima prirodne uslove za korišćenje lokanih resursa na optimalan, efikasan i održiv način uz upotrebu lokalnih znanja, domaćih sorti i autohtonih rasa domaćih životinja”, poručio je Bogdanović.

Pomoćnica ministra u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Vedrana Ilić rekla je da se u poslednjih godinu dana u Srbiji govori o biodistriktima zahvaljujući naporima udruženja Serbia Organica da ovaj koncept razvijen u zemljama Evropske unije i širom sveta primeni na naše podneblje gde, kako je rekla, prirodno i pripada.

“Pred nama je dug zajednički put, ali sa ogromnim izgledima za uspeh jer se oslanjamo na domaću snagu i energiju koju crpimo od hrabrih vizionara kakvi su naši organski proizvođači”, rekla je Ilićeva.

Istakla je da će Ministarstvo poljoprivrede nastaviti da stimuliše organske proizvođače rekordnim ulaganjima, i najvišim budžetima za ovu privrednu granu.

Rukovodilac projekta Nemačke razvojne saradnje – Razvoj privatnog sektora u Srbiji koji sprovodi GIZ Tomislav Knežević rekao je da je poljoprivreda od početka u fokusu podrške Nemačke razvojne saradnje Srbiji, dok je poslednjih godina učinjeno mnogo da se obezbedi i garantuje kvalitet organskih proizvoda, kao i da se oni predstave na stranim tržištima.

“Organska poljoprivreda je preteča onoga što je danas centralna tema razvojne saradnje ne samo Vlade Nemačke, nego i Evropske unije i drugih donatorskih organizacija, a to je zelena agenda”, poručio je Knežević.

On je najavio novi projekat Zelena ekonomija, koji će od 2024. godine pružati podršku domaćoj privredi da ispuni standarde EU u sferi zelene transformacije, ali i koji će povezivati tradicionalnu industriju sa naučno-istraživačkim i digitalnim startap zajednicama, u cilju kreiranja i razvoja novih proizvoda i procesa koji će potencijalno rešavati globalne privredne izazove.

Na stručnom panelu u okviru konferencije temeljnije su predstavljene preduzete aktivnosti i postignuti rezultati na formiranju prvog biodistrikta u Srbiji, u Kolubarskom okrugu, uz razmenu iskustava lokalnih poljoprivrednika: Pavla Đorđevića, Dragana Sretenovića, Nikole Jovanovića, Ivane Simić, Serbia Organike koja je pokrenula osnivanje biodistrikta u Srbiji, međunarodnog eksperta dr Huan Pabla Šurana, Jelena Milić, predstavnika MInistrstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i predstavnika privatnog sektora.