Blog

Obrada zemljišta u organskoj poljoprivredi

27 januar, 2019

Obrada zemljišta zauzima posebno mesto među agrotehničkim merama, zbog njenog velikog značaja koji ima na rast i razvoj useva, pa je  pravilna obrada u organskoj prozvodnji mera koja ima izuzetan značaj. Krajnji cilj svih mera obrade jeste stvaranje rastresitog setvenog sloja zemljišta, akumulacija zimskih padavina, odnosno čuvanje vlage tokom vegetacije. Klasičan način obrade- oranje plugom ima pozitivne i negativne efekte. Pozitivni efekti oranja su unošenje žetvenih ostataka, đubriva  u zemljište, priprema zemljišta za setvu i kontrola bolesti i korova. Negativani efekti su narušavanje strukture zemljišta, pojava zbijenosti usled višestrukih prelazaka mašina preko zemljišta, kao i povećanje troškova obrade, što je za organsku proizvodnju nije preporučljivo. Smanjenjem broja prelazaka znatno se smanjuju troškovi obrade i zbijenost. U  organskoj poljoprivredi primenjuje se redukovana obrada zemljišta, ali je takodje ona preporučljiva i u konvencionalnoj proizvodnji  u sadašnjim nepovoljnim klimatskim uslovima  za pripremu zemljišta za jesenju setvu kada je vlaga u zemljištu na dubini od 30cm ispod 50% poljskog vodnog kapaciteta, a temperatura vazduha neubičajeno visoka za ovo doba godine. Redukovanom  obradom  zemljišta smanjuje se dubina oranja, broj prelaza preko iste površine zemljišta, bolja kontrola erozije zemljišta, bolje čuvanje zemljišne vlage, a postižu se uštede u energiji i radnoj snazi. Prednosti ovakve obrade su bolja kontrola zemljišne erozije, konzervacija vode i zemljišta i manja upotreba fosilnih goriva kao neobnovljivog resursa . Nedostaci su što se na ovakav način ne uništavaju korovi u dovoljnoj meri, ne smanjuje se brojnost štetnih insekata. Površinski sloj zemljišta manje je porozan, pa ima veći sadržaj vlage, nižu temperatu zemljišta i veću količinu organske materije na površini zemljišta.

Žetveni ostaci na površini zemljišta povećavaju sadržaj vlage, doprinose povoljnom temperaturnom režimu, pokreću mikrobiološku aktivnost i mineralizaciju azota, i  na taj način  se ostvaruje  brže kruženje azota i povećava se njegova pristupačnost, što ima za posledicu i smanjenje potreba za sredstvima za ishranu zemljišta na bazi azota, što je značajno ne samo u organskoj već i u konevencionalnoj proizvodnji. Uz ovakakv sisteme obrade u organskoj proizvodnji primenjuje se i  plodored  koji ima  i fitosanitarne efekte,  ali i  i  efekat đubrenja, što se preporučuje i u konvencionalnoj proizvodnji zbog smnjenja unosa inputa.

MSc. Ivana Simić

Ostavite vaš komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

    error: Sadržaj je zaštićen !!