Setva korenastog bilja
Tokom meseca marta, u prodavnicama poljoprivredne robe, najviše se ˝traže˝ sorte i hibridi korenastog bilja, stoga ćemo se ovom prilikom podsetiti i upoznati sa načinom setve nekoliko gajenih vrsta
Uopšte da bi se ostvarila kvalitetna setva bilo koje kulture, potrebno je ispuniti dva ˝osnovna˝ uslova, a to su: pravilna i na vreme izvedena priprema zemljišta i upotreba zdravog, sertifikovanog semena. Ova pravila se kod nas neretko poštuju, te otuda dolazi do svima nam poznatih posledica. Međutim, ˝onima˝ koji se uz navedene pridržavaju i drugih agrotehničkih mera (pravilan plodored, ishrana, zaštita,…), na kraju sezone mogu očekivati ostvarenje povoljnog ˝rezultata˝.
U proleće čim dozvole vremenski uslovi (obično krajem februara ili početkom marta), zemljište treba površinski obraditi u sloju od 3 do 4 cm. Veća dubina nije potrebna jer je u to vreme zemljište dobro obezbeđeno vodom. Pri setvi će dublji sloj poslužiti kao ˝krevet˝ za seme a površinski kao ˝pokrivač˝. Dakle, ako je stvoren ornični sloj dobrih vodno – vazdušnih i mehaničkih osobina i provereno zdravstveno stanje semena, jer nečesto štetne gljive, bakterije i virusi budu nepažnjom preneti na reproduktivni materijal, može se bez veće bojazni pristupiti setvi. Setva se obavlja dvojako. Na malim površinama se izvodi ručna, dok se na većim primenjuje mašinska setva. Mašinska setva se izvodi specijalnim mašinama, najčešće su to precizne pneumatske sejalice, velikog radnog zahvata. Setva se može obaviti na više načina, što u prvom redu zavisi od izabrane sorte i tipa zemljišta na kome će se zasnovati usev. Tako imamo vrstačnu setvu, setvu na izdignutim lejama i bankovima koje se u zavisnosti od kulture i terena mogu modifikovati.
U našim uslovima najčešće gajene korenaste vrste, svojim setvenim terminom upravo pripadaju martovskoj setvi, tu spadaju šargarepa, rotkvica, peršun, paškanat, cvekla i celer (direktna setva i rasad).
Za setvu šargarepe birati lakša zemljišta, slabo kisele do neutralne pH reakcije. Kao jedan od najranijih korenastih useva na otvorenom polju se može sejati i u februaru, pa čak (ako to uslovi dozvole) u decembru. Setva šargarepe se najčešće izvodi na bankovima čije su središnje linije udaljene 75 cm. U Francuskoj, pri gajenju šargarepe se koristi kombinovana mašina koja je ujedno freza, sejačica i vadilica. Širina bankova na vrhu iznosi 15 – 20 cm, u osnovi 30 cm i visine su 15 – 20 cm. Na bankove se obično seju dve trake međusobno udaljene 7 – 10 cm, sa rastojanjem između biljaka u redu 4 – 5 cm. Ovakvim načinom setve obezbeđuju se povoljni uslovi za razvoj ujednačenog korena s kojim se u kasnijim fazama lakše manipuliše, kao i lakše uništavanje korova međurednom obradom. Pored gajenja na bankovima, šargarepa se seje na ravnoj površini u redove na razmak 20 – 40 cm ili u šestoredne trake. Setva u trake se izvodi na lejama širine 120 cm sa rastojanjem između redova 20 cm a između biljaka u redu 4 – 6 cm. Dubina setve za sve načine sejanja iznosi 1,5 – 2,0 cm. Nakon setve, obavezno je valjanje rebrastim valjcima, kojim se omogućuje kontakt semena sa vlažnom zemljom i kasnije ravnomerno nicanje. Pošto sporo niče, u nekim krajevima se seje s kulturama ˝brzog˝ porasta (salata, spanać ili rotkvica) koje u početnom periodu služe kao orijentir redova. Način, odnosno gustina setve zavise od primenjene sorte (hibrida), agrotehnike i namene. U sušnim godinama je nakon setve potrebno vršiti navodnjavanje. Navodnjavanje se najčešće vrši rasprskivačima u količini 30 – 40 l/m2. U kompeticiji sa belim ili crnim lukom, prazilukom, ruzmarinom, crnim korenom ili žalfijom deluje se repelentno na pojedine šargarepine štetočine.
Pošto se seje veoma rano, rotkvicu treba posejati čim se za to stvore vremenski uslovi. Kao kultura intezivnog rasta, rotkvica se seje od februara pa dok spoljašnji uslovi to dozvoljavaju. Seje se u redove na razmak 20 – 30 cm ili u četvororedne trake sa razmakom 15 x 5 – 10 cm između redova i 50 cm između traka. Dubina na kojoj se seje ne prelazi 2 cm. Poželjno ju je sejati na osunčanim mestima u zajednici sa krastavcem, određenim sortama graška, kupusom, salatom, šargarepom, peršunom i dr.
Morfološke razlike peršuna lišćara i korenaša ˝prenete˝ su otvoreno polje gde se prvi seje na međurednom rastojanju 20 – 30 cm, a drugi na većem razmaku između redova 30 – 40 cm. Dubina i načini setve su slični šargarepi, i razlikuju se u zavisnosti od sorte i uslova spoljašnje sredine. Pošto i peršun usporeno klija i niče, u početku se mogu usejati kulture sa ˝bržim˝ nicanjem, koje u svojim odnosima pozitivno utiču jedne na druge. Za predstavnike familije Apiaceae, što važi i za peršun, pre setve je potrebno proveriti zdravstveno stanje semena koje u ovom slučaju može biti napadnuto gljivom Septoria petroselini koja izaziva pegavost lista. U preventivne mere pre setve seme treba tretirati sa nekim bioloških preparata ili pripravaka, pobrinuti se da setva ne bude gusta i duboka, a zemljište pripremiti što bolje, da biljke brže niknu.
Paškanat je usev koji se odlikuje velikom otpornošću na niske temperature, pa se neretko ostavlja na otvorenom polju preko zime. Setva se obavlja na međurednom rastojanju 40 cm i između biljaka u redu od 10 cm, sa dubinom od najviše 2 cm. U slučaju ako se zakasni sa setvom ova ˝osetljiva˝ biljka će još slabije nicati i na kraju dati mnogo manji prinos od očekivanog. Pored stanadardnog načina setve seje se u četvororedne ili šestoredne trake sa razmakom 20 – 30 x 10 – 15 cm između redova i 50 – 60 cm između traka. Dubina na kojoj se seje ne prelazi 2 cm. Nakon setve ako je zemljište nedovoljno vlažno obaviti navodnjavanje. U početnim fazama takođe treba obaviti okopavanje i međurednu kultivaciju u zavisnosti od stanja i potreba useva.
Cvekla kao izuzetno toploljubiva kultura najbolje uspeva kada je spoljašnja temperatura u intervalu 20 – 25 °C. Najbolje uspeva na plodnim i strukturnim zemljištima. Setva cvekle se može obaviti dvojako setvom u redove i zasnivanjem preko traka. Setva u redove se izvodi na rastojanju 40 – 50 cm između redova i 8 – 10 cm u redu. Setva u dvoredne trake obavlja se na rastojanju izmedju redova u traci 20 – 25 cm i 50 – 60 cm između traka. U nekim zemljama se pre setve seme naklijava držanjem oko sat vremena u vodi, a potom se ˝ostavi˝ na temperaturi od 18 do 20 °C do pojave 3 – 5 % ˝belih tačaka˝ (klica). Setva za dobijanje rasada obavlja se krajem februra ili početkom marta u toplim lejama. Za 1 m2 se upotrebi količina od 15 – 20 grama semena za setvu rasada. Rasađivanje se odvija u toku marta i aprila i u drugom roku sadnje u toku jula. Za rasađivanje se koriste ranostasne sorte ili hibridi koji se sade na 25 – 40 x 8 – 10 cm na istoj dubini kao u leji.
Celer korenaš se gaji isključivo preko rasada, mada se može proizvoditi i direktnom setvom. Glavni nedostatak zasnivanja direktnom setvom semena je sporo klijanje semena i samim tim ˝gušenje˝ mladih biljaka korovima. Radi ubrzanja nicanja, seme se pre setve drži 24 sata potopljeno u vodi a potom još nekoliko dana na toplom mestu uz povremeno vlaženje. Seje se početkom marta u tople leje, u redove na međurednom rastojanju 5 – 6 cm sa setvenom normom od 2 g/m2. U slučaju ako se seme pikira setvena norma je 1 g/m2. Pokrivanjem asurama postiže se neprekidno obezbeđenje semena vlagom do početka nicanja. Nicanje semena celera korenaša nastupa 10 – 15 dana nakon setve, a rasađivanje nakon 70 dana u fazi 5 – 8 listova. Rasađivanje se obavlja u toku maja na rastojanju 50 x 25 cm ili u sistemu četvororednih traka sa rastojanjem od 25 x 25 cm i 60 cm između traka. Direktna setva za celer korenaš se obavlja na razmaku 40 – 60 x 15 – 20 cm sa dubinom setve od 2 cm.
Dr Vladimir Filipović
Institut za proučavanje lekovitog bilja
˝Dr Josif Pančić˝ iz Beograda
