Pritisak mehanizacije i zemljište
Tokom duge istorije, od kada se čovek bavi zemljoradnjom zbog male naseljenosti ljudima, zemljišta za obradu i korišćenje bilo je dovoljno. Tako se stvorio utisak da je to jedno neiscrpno bogastvo koje ćoveku obezbeđuje siguran i lagodan život. Međutim taj odnos čoveka i zemljišta vremenom se sve više intezivirao i ubrzavao, a apetiti za većim profitom i prinosom i danas se povećavaju. Kao rezultat tih procesa površine zemljišta za obradu se smanjuju, a njegove osobine se pogoršavaju. Sa druge strane svedoci smo eksplozije populacije ljudi na našoj planeti, pa se i potrebe za proizvodnjom hrane sve više povećavaju.
Pogoršanju zemljišnih osobina podjednako doprinose hemizacija poljoprivrede, kao i primena mehanizacije, prva napadom na hemijska svojstva, a druga na fizička. Sve to dovodi do slabljenja i biološkog režima zemljišta. Intezivnu agrothniku karakteriše primena obimne mehanizacije, sa sve većom mehaničkom snagom, što unosi velike promene u poljoprivrednu praksu, a pogoršavanje fizičkog stanja zemljišta je sve više izraženo.
Degradacija zemljišta definiše se kao »rezultat jednog ili više procesa koji smanjuju postojeću ili potencijalnu sposobnost zemljišta da proizvodi dobra (kvantitativno i kvalitativno) i da pruža usluge« (FAO 1977). Međutim kada se degradacija zemljišta svede samo na njegovo fizičko stanje, onda se pod tim podrazumevaju promene u njegovoj strukturi i zapreminskoj masi. Te promene vrlo nepovoljno se odražavaju na vodni, vazdušni, toplotni i biološki režim zemljišta, a sve to dovodi do smanjenja prinosa na svim tipovima zemljišta. Mehanizovana biljna proizvodnja uslovljava pojavu pravog saobraćaja na njivama, pri čemu zemljište trpi veliki pritisak. Ornični i površinski sloj se raspašuju i sabijaju, a sabijanje se prenosi i na podornični sloj. Upotrebom različitih oruđa grudvasto zemljište može se pripremiti, ali ne postoje mehanizovani postupci kojima bi se rasprašenom zemljištu vratila struktura. Ova osobina zemljišta obnavlja se samo prirodnim procesima koji traju mnogo duže od procesa destrukcije mehanizacijom.
Intezivna biljna proizvadnja, bez oslonca na stočarstvo, specijalizovana i bez plodoreda, sa kasnostasnim sortama i sa kratkim rokovima za obradu, neumitno vodi ka tehnologiji koja se skoro isključivo oslanja na moć i snagu mehanizacije. Često se vrši ne samo pritisak, već i pravo nasilje nad zemljištem. Svake godine se pri obradi, velika količina zemljišta prevrće i premešta, pa pri oranju od samo 25 cm dubine to iznosi oko 3000 Mg ha-1. Kada se ovome dodaju i druge operacije, koje se tokom godine sprovode, može se sagledati kolikom je dejstvu mašina i oruđa izložen ornični sloj obradivog zemljišta. Negativne posledice su neminovne, a to je naročito izraže no kada se zbog kratkih rokova zemljište obrađuje u nevreme, suviše vlažno ili suviše suvo.
Pogoršanje strukture zemljišta više je izraženije kod pada sadržaja organske materije i humusa u njemu. Najveće pogoršanje strukture, opadanja sadržaja humus i prinosa zabeleženo je u slučajevima kada se sa njive odnose žetveni osaci i ne vrši nadoknada organske materije. Ovo pitanje zaslužuje posebnu pažnju, jer su sve češći zahtevi da se deo energije obezbedi preradom biomase žetvenih ostataka. Impresivni rezultati, koje su obezbedila mineralna đubriva i savremena mehanizacija, udaljili su zemljoradnike od tradicionalnih znanja i svesti o značaju organske materije u zemljištu. Međutim aktuelizacija problematike zaštite životne sredine i poljoprivrede, ponovo vraća ova pitanja na scenu. Tako se organska materija sve više posmatra kao biološko đubrivo i kao agens biokontrole zemljišta.
U tom smislu problem sabijanja zemljišta, pored racionalnije primene mehanizacije, mora se rešavati uvođenjem inovacija u praksu kao što su metode: odmora zemljišta, zasnivanjem pašnjaka i livada, zelenih ugara, pokrovnih useva, sve sa zadatkom da se poveća sadržaj organske materije u zemljištu i smanji njegovo sabijanje.
Dr Vladan Ugenović- Institut “Tamiš”
