Kopriva – biljka pogodna za ishranu i lečenje ljudi, životinja i biljaka
Upotreba koprive u lekovite svrhe odavno je poznata, što potvrđuju i brojna istraživanja iz ove oblasti. Zbog značajnog sadržaja određenih hemijskih elemenata i jedinjenja, ova vrsta se sve više koristi u ekološkim sistemima proizvodnje. Jedan od takvih je i organska proizvodnja, u kojoj veliki broj domaćih i inostranih proizvođača već koriste koprivu kao sirovinu za pripremu biopesticida, tečnog i čvrstog đubriva, komposta i za malčiranje. Dobar deo sirovina koje se koriste za ove svrhe prikupljeno je iz prirode, a ostatak (za sada manji deo) dobijen je od gajenih biljaka. S tim u vezi, u narednom tekstu upoznaćemo vas sa tehnologijom gajenja i upotrebom obične ili velike koprive.
Kopriva (Urtica dioica L.) pripada familiji kopriva Urticaceae. U narodu je poznata kao: obična kopriva, velika kopriva, koprva, pasja kupina, pitoma kopriva, pasja kopriva, kopriva žara (iako se taj naziv najčešće odnosi „malu koprivu“ – Urtica urens L. Kopriva se prvi put pominje u I veku. Upotrebljavala se za čišćenje organizma i kod opšte slabosti. Grci su koristili koprivu protiv reumatskih bolova. Kopriva se primenjuje od davnina, ali i danas se koristi u narodnoj medicini. U službenoj upotrebi koristi se osušen list (Urticae folium), koren (Urticae radix), povremeno ceo nadzemni deo (Urticae herba), a poslednjih godina i seme (Urticae semen). Kopriva je jedna od naših najviše sakupljanih lekovitih biljaka. Danas se sve više gaji i kao predivna (tekstilna) biljka i to kao ˝organska˝ kopriva, a predviđanja su da će u značajnoj meri zameniti pamuk i lan, primer za to se nalazi u Italiji gde se koprivina eko–vlakna uveliko koriste u modnoj industriji. Kopriva se koristi u farmaciji, prehrambenoj industriji, industriji tekstila i poljoprivredi (naročito organskoj). U organskoj proizvodnji koristi se kao biopesticid i tečno i čvrsto đubrivo organskog porekla. Kao čvrsto đubrivo upotrebljava se pojedinačno ili kao sastojak kompostnih smeša. U izradi komposta kopriva ima višestruku ulogu, pre svega čini jednu od najčešće upotebljavanih sirovina za izradu komposta, sa druge strane čini komponentu za izradu kompostnih čajeva koji služe za inhibiciju mikrobioloških svojstava kompostne gomile. Neretko se kopriva može videti, naročito u organskim ili tradicionalnim baštama na njihovim obodima ili na samim kultivisanim parcelama koja se pored izrade pripravaka sve više koristi za ishranu ljudi. Nažalost i dalje se kopriva, koju možemo kupiti na našim pijacama, sakuplja iz spontane flore.
Morfološke osobine. Kopriva je višegodišnja zeljasta biljka, visine od 30 do 150 cm. Odlikuje se snažnim i razgranatim korenovim sistemom sa mnoštvom dugačkih rizoma. Stabljika je prosta, četvorougaona, uspravna sa čekinjama ili dugačkim žarnim dlakama. Listovi uglavnom naspramno raspoređeni. Po obliku su lancetasti ili jajasti, po obodu testerasto nazubljeni, prekriveni kratkim dlakama, izmešani sa žarnim trihomama. Cvetovi su sitni, zelenkastobele boje, grupisani u cvasti resastog izgleda. Cvetno stablo nosi samo muške ili samo ženske cvetove. Muške cvasti su uspravne, a ženske viseće. Cveta tokom proleća, do juna meseca.
Plod je orašica. Seme je vrlo sitno, smeđe do mrke boje.
Masa 1.000 semena je 0,14-0,15 g, tj. 7.000-7.500 semena/g. Seme postaje tehnološki zrelo u periodu od avgusta do septembra.
Agroekološki uslovi. Kosmopolitska vrsta koja raste oko kuća, pored puteva, na đubrištima i na staništima bogatim azotom. Nalazi se na livadama, pašnjacima, šumama i to uglavnom na šumskim sečinama, te duž rečnih dolina i na ostalim vlažnim staništima.
Kopriva raste kao samonikla biljka na neutralnim, rahlim, plodnim, humusnim zemljištima, bogatim hranivima od kojih je najzastupljeniji azot. S tim u vezi, kopriva se smatra indikatorom neutralnih zemljišta sa visokim sadržajem humusa. Ona se prilagodila antropogenim zemljištima i često se nalazi u gradskim naseljima, a po selima prva osvaja napuštena dvorišta i oranice gde prečišćava „tragove“ ljudi i životinja. U značajnoj meri se nalazi i na ruderalnim staništima. Zahvaljujući svojoj strukturi i sastavu nikad ne poleže, a na sušu i niske temperature je vrlo otporna. U zimskom periodu u fazi mirovanja može podneti izuzetno niske temperature (i do -30 °C). Nema neke velike zahteve prema svetlosti. Uspešno se razvija i u poluzasenjenim i zasenjenim staništima, pa se sreće i u šumskim zajednicama, a može se gajiti između redova voćaka. Ipak, za potencijalno gajenje zahteva osunčana mesta bez zasene.
Kao što je navedeno, kopriva je biljka koja jedino može uspeti na zemljištima izuzetno bogatim mineralnim materijama. Za nesmetan rast i razvoj joj odgovaraju plodna, humusom bogata zemljišta sa većim procentom fosfora. Najbolje uspeva na černozemima, livadskim crnicama, plodnim gajnjačama i drugim visokoproduktivnim zemljištima. Na siromašnim i na izrazito suvim zemljištima kopriva ne uspeva. U podnebljima sa 600 – 800 mm padavinskih taloga i sa prosečnom godišnjom temperaturom većom 6,5 °C, kopriva postiže maksimalne prinose.
Tehnologija proizvodnje
Mesto u plodoredu. Kao višegodišnja vrsta, kopriva ne ulazi u plodored. Kao predusev treba koristiti vrste koje ostavljaju zemljište nezakorovljeno jer su korovi veliki problem u zasadu koprive prilikom berbe. Kao dobar predusev za koprivu treba gajiti jednogodišnje zrnene mahunarke, strna žita i usevi koji rano napuštaju zemljište. Kukuruz i ostali usevi kasne vegetacije nisu dobri predusevi koprivi zato što se beru kasno i ostavljaju za sobom rezidue pesticida, što može ugroziti proizvodnju koprive jer je ona jako osetljiva na prisustvo rezidua. Zbog toga, na zemljište gde je prethodno bio kukuruz kopriva može doći tek nakon dve do tri godine.
Obrada zemljišta. Osnovna obrada zavisi od preduseva. Ako su u pitanju strna žita ili neka biljna vrsta koja rano napušta njivu, odmah posle berbe se plitko ore, na 10 do 15 centimetara. Krajem septembra ili u oktobru ore se na punu dubinu, koja ne bi trebalo da bude manja od 40 centimetara.
Predsetvena priprema obavlja se neposredno pred zasnivanje zasada koprive, a pre svega treba da obezbedi rastresit površinski sloj dubine do 15 centimetara. Tako će se stvoriti bolji uslovi za razvoj korena.
Đubrenje organskim i mineralnim hranivima. S obzirom da se radi o višegodišnjoj kulturi, što se tiče ishrane potrebno je obratiti posebnu pažnju. Kako se kopriva gaji na bogatim humusnim zemljištima, deo potrebnih hraniva je već u startu zadovoljen. Drugi deo se obezbeđuje primenom organskih i mineralnih đubriva. Koprivi kao nitrofilnoj biljci potrebno je dati oko 150 kg N/ha startno pri zasnivanju, a u prihranama se dodaje po 30 – 40 kg N/ha posle svakog otkosa. Pored azota velike zahteve ima i za kalijumom (200 kg K2O/ha). Fosfor se primenjuje u količini 60 – 80 kg P2O5/ha. Ovo su prosečne količine koje se u svakom pojedinačnom slučaju mogu povećati ili smanjiti u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Od organskih đubriva, najbolja su ona koja imaju produženo delovanje, pre svih stajnjak, po mogućstvu kompostirani. Unosi se pred duboko oranje, i to 30 do 50 tona po hektaru dobro zgorelog stajnjaka. Mogu se upotrebiti i zelenišno đubrivo, kompost i osoka (samo za prihranu). Kopriva najbolje reaguje na kombinovano đubrenje organskim i mineralnim đubrivima.
Sortiment. Kod nas je registrovana samo jedna sorta koprive pod nazivom “Domaća” koja poseduje zadovoljavajuće agrotehničke, farmaceutske i prehrambene osobine. Ova sorta ne poleže, dobro podnosi niske temperature, daje solidne, stabilne prinose a može se gajiti i na nešto siromašnijim zemljištima uz odgovarajuće đubrenje. U svetu ima nekoliko registrovanih sorti koprive sa dobrim proizvodnim svojstvima ali one, bar za sada, nisu kod nas našle širu primenu.
Setva / sadnja. Prema načinu razmnožavanja kopriva se može zasnovati: direktnom setvom semena, rasađivanjem sadnica i deljenjem podzemnih stabala (u narodu nose različite nazive: stoloni, rizom ili korenje). Zbog sporog nicanja (12–20 dana) i ˝gušenja˝ agresivnim korovima, direktna setva se najčešće izbegava. Ukoliko se pak gaji preko direktne setve semenom, seme je potrebno posejati na površini zemljišta zato što seme koprive najbolje klija na svetlu. Kod pojedinih dvodomih sorti koprive veća klijavost semena je postignuta pri konstantnoj tami. Ukoliko se vrši direktna setva potrebno je oko 4 kg/ha semena. Zasad podignut na ovaj način u prvoj godini gajenja daje mali prinos jer se biljke sporo razvijaju. Pun rod od ovakvog načina proizvodnje se dobija tek u drugoj i narednim godinama.
Najčešće se gaji iz rasada, koji može da se proizvodi u leto i proleće. Za kvadratni metar leje potrebno je 2,0-3,0 g/m2 semena dobre klijavosti, a dobije se u proseku 200 do 300 strukova rasada. Za proizvodnju rasada potrebno je 0,3-0,5 kg/ha semena ili 45.000 – 65.000 sadnica. Setva u hladnim lejama se obavlja tokom maja i neguje preko leta. Rasađuje se čim to vremenske prilike dozvole. Pre setve se seme hladi u frižideru 10-15 dana.
Stoloni se uzimaju sa parcele koja je prethodno odabrana za ovu svrhu. Vade se neposredno pre sadnje, a najkvalitetniji sadni materijal se dobija od jednogodišeg zasada koprive. Dobar sadni materijal predstavljaju zdravi stoloni sa najbujnijim bokorima i sa puno listova. Vađenje stolona se obavlja mašinama za podrivanje ili mašinama za vađenje krompira, odnsno repe. Izvađeni stoloni se čiste od nadzemnih starih i trulih delova koji su najčešći prenosioci patogena. Posle čišćenja stolone treba što pre koristiti za sadnju uz što manje izlaganje suncu i vetru. Sadnja se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja ima dosta prednosti, jer biljke bolje koriste vodu iz zemljišta i imaju intenzivniji prolećni porast, što pruža mogućnost dobijanja većeg prinosa biomase. Prolećna sadnja se izvodi ukoliko se iz bilo kog razloga nije mogla biti obavljena u jesen (na primer suvo zemljište). Jesenja sadnja može započeti u drugoj polovini septembra, ako je zemljište optimalno vlažno. Međutim, ako zemljišni uslovi nisu povoljni sadnju treba obaviti kasnije, u drugoj polovini oktobra ili u novembru. Da bi se stoloni sačuvali od izmrzavanja, sadnjom ih treba pokriti slojem zemlje 8-10 cm. Tako posađeni stoloni bez oštećenja podnose mrazeve do -10 °C. Kopriva se sadi ručno ili mašinski na dobro pripremljenom zemljištu u brazde duboke 10-14 cm (otvorene plugom) na razmaku između redova od 70 cm a u redu na 30 cm. Očišćene stolone dužine od 10 do 20 cm stavljaju se horizontalno na dno brazde, na razmaku od 15 cm između stolona i pokrivaju zemljom. Za uspešnu sadnju, u zavisnosti da li je ručna ili mašinska (sadilice za povrće), potrebno je od 1.000-1.500 kg stolona po hektaru.
Dr Vladimir Filipović
Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ Beograd