Blog

Organska proizvodnja prosa

26 april, 2019

U rodu Panicum postoji veći broj vrsta, ali za gajenje najveći značaj ima obično proso (Panicum miliaceum L.).To je zrnenoskrobna biljka koja pripada grupi prosolikih žita. Tradicija korišćenja ove biljke u ishrani ljudi vezana je za narode Azije i Afrike. Prema arheološkim nalazima kultivisana je u Kini pre oko 8.000 godina. Za razliku od pravih žita ovo je biljka toplijeg klimata i gaji se samo kao usev prolećne setve. Odlikuje se kratkim vegetacionim periodom i velikim potencijalom rodnosti. U našoj zemlji u ravničarskim područjima najčešće se seje kao postrni ili naknadni usev. Otpornost na sušu ove biljne vrste posebno je značajna sa aspekta klimatskih promena i čestih pojava sušnih godina. Zrno je bogato ugljenim hidratima, ukupnim proteinima i uljima. Koristi se oljušteno u ishrani ljudi ili kao koncentrovana stočna hrana, a često i kao hrana za ptice.

Obično proso

Foto: V. Ugrenović

Karakteristike na koje treba obratiti pažnju pre zasnivanja proizvodnje prosa u organskoj proizvodnji:

  • iz zemljišta usvaja velike količine hraniva: azota, fosfora i kalijuma
  • biljke u početku vrlo sporo rastu, sve do kraja faze bokorenja, Kako ova faza nastupa 10 do 15 dana kasnije nego kod drugih žita, u tom periodu izražena je manja konkurentnost biljaka prosa u odnosu na korove.
  • usevi su sa širokim međurednim rastojanjem (45-50 cm), čime je zemljište izloženo eroziji vetrom i vodom

Proizvodnja prosa u organskom sistemu gajenja je vrlo zahtevna, zbog velikih potreba u hranivima i zbog problema koji mogu nastati sa korovima. U prvim godina organske proizvodnje ne preporučuje se gajenje ove biljne vrste, dok se njive ne obezbede hranivima i očiste od korova. Savladavanje tehnologije pokorovnih useva je neophodno za uspešno gajenje.

Širokoredi usev prosa

Foto: V. Ugrenović

 

POGODNOSTI ZA GAJENJE U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Usev za zrno U ishrani ljudi oljušteno zrno prosa koristi se za spravljanje vrlo hranljive kašaste hrane ili brašna, radi spravljanja različitih pekarskih proizvoda. Neoljušteno zrno predstavlja odličnu koncentrovanu stočnu hranu.

Zbog dobrog kvaliteta zrna i pored manje pogodnih agronomskih osobina proso ima svoje mesto u plodoredu organske proizvodnje. Iako je manje konkurentan prema korovima, zbog velikih zahteva prema toploti, setva se obavlja kasnije u proleće, pa obično ima vremena da se širokolisni korovi suzbiju predsetvenom obradom. Zbog kratkog vegetacionog perioda (60-120 dana) može se gajiti i u postrnoj ili naknadnoj setvi.

 

ZAHTEVI PREMA USLOVIMA SPOLJNE SREDINE

Zahtevi običnog prosa u pogledu toplote su veliki. Za klijanje i nicanje semena potrebna je minimalna teperatura od 10 do 12 oC. Stoga je ova biljka u početku vegetacije vrlo osetljiva na niske temperature. Sa druge strane, njeno seme je sposobno da klija i niče i pri manjoj vlažnosti zemljišta (25% od maksimalnog vodnog kapaciteta). Ukupna potreba za vegetacioni period prosa je oko 250 mm padavina. Prema suši kako zemljišnoj, tako i vazdušnoj veoma je otporan. U ovom pogledu ga prevazilazi samo sirak. Otpornost prema suši proizlazi ne samo zbog toga što ono ekonomično isparava vodu, već i zato što usvaja vodu i pri visokim temperaturama. Ono je sposobno, ako dobije vodu da se povrati iz stanja anabioze i posle 40-50 dana suše.

Proso ima skromije zahteve prema zemljišnim uslovima u odnosu na ostala prosolika žita. Ono se može sejati na podzolastim, suglinastim, peskovitim, ritskim, novoosvojenim zemljištima, kao i na isušenim barama i krčevinama, alkalnim zemljištima, ali ne i na jako kiselim (pH ispod 5,3). Ipak za proizvodnju, najbolja su blago kisela do blago alkalna (pH 6,5-7,5), rastresita, propusna i dobro aerisana zemljišta, koja se odlikuju velikim kapacitetom za vodu, bogata biljnim asimilativima i sa nivoom podzemne vode na 150-200 cm. Takve su srednje i lake glinuše (černozemi i livadske crnice), plodnije gajnjače i smonice povoljnijih fizičkih osobina.

 

Tabela 5. Proso prinosom od 1,8 t ha-1 zrna i odgovarajuće količine nadzemne biomase iz zemljišta iznese:

Deo biljke Azot N

(kg ha-1)

Fosfor P2O5

(kg ha-1)

Kalijum K2O

(kg ha-1)

Zrno i nadzemna biomasa 56,0 50,0 108,0

 

PLODORED I ZDRUŽENO GAJENJE

Proso zahteva dosta pristupačnih hraniva u zemljištu, a biljke su usporenog početnog porasta, tako da ga treba sejati posle useva koji obogaćuju zemljište hranivima i ostavljaju ga nezakorovljeno. Dobri rezultati u proizvodnji postižu se u plodosmeni nakon razoranih livada i višegodišnjih leptirnjača. Uključivanje zelenišnog đubriva od ozimog graška u plodoredu povećava se prinos prosa. U plodoredu u proizvodnji prosa, preporučuje se direktna upotreba stajnjaka, isključivo dobro zgorelog, bez semena korova.

U usevu prosa postoji opasnost od erozije zemljišta vodom i vetrom, koja je izražena od vremena setve, pa sve dok biljke ne zatvore međuredno rastojanje. Kako bi se sprečili ovi negativni procesi u plodored se uključuju travni pokrovni usevi samostalno posejani pre setve prosa ili u združenoj setvi prosa sa crvenom detelinom.

Oslobađanje njiva posle ranih sorti prosa u toku leta, omogućava mehaničku borbu protiv korova ili zasnivanje pokrovnih useva. Obično proso se u plodoredu zbog kratke vegetacione sezone može gajiti i u postrnoj setvi, koja je zbog letnjih dugotrajnih suša uspešna jedino uz zalivanje.

 

PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SETVU

Neki od načina obrade koji su se pokazali kao uspešni u praksi:

  • setva posle višegodišnjih leptirnjača – u jesen se izvrši obrada razrivačem sa diskosnim oruđem i valjkom, a u proleće se obradom u više navrata unište zimski i prolećni korovi
  • u ranu jesen primena tečnog stajnjaka (2000 l ha-1), na pokrovni usev raži, uništavanje pokrovnog useva u proleće valjkom i tri nedelje kasnije direktna setva prosa
  • kasno u jesen zaoravanje jednogodišnje crvene deteline, obrada pre setve kako bi se eliminisali korovi

Stajnjak se u organskoj proizvodnji prosa koristi neposredno. Treba da bude dobro zgoreo i bez klijavog semena korova, a unosi se uz osnovnu obradu zemljišta. Kako je period usvajanja hraniva kod prosa relativno kratak (oko 50 dana) preporučene količine su manje od uobičajenih, oko 20 t ha-1.

 

METODE SETVE

Vreme setve Proso je usev kasnije prolećne setve, a zahvaljujući sortama kratkog vegetacionog perioda može se sejati i postrno. Optimalno vreme za prolećnu setvu je kada je zemljište zagrejano na 12-15oC (kraj aprila-početak maja).

Količine semena i način setve Seme za setvu treba da je čisto, bez prisustva semena korova i patogena i dobre klijavosti. Setva prosa za zrno u organskoj proizvodnji je širokoredna, na međuredno rastojanje 45-50 cm, što omogućava međuredna obrada i okopavanje useva. Količina semena za takvu setvu je 16 do 18 kg ha-1 semena. Uobičajena dubina setve je na 3 cm, a na suvljim i peskovitim zemljištima dubinu setve treba povećati za 1-2 cm.

Setva pokrovnog useva Pokrovni usevi mogu biti zasnovani kao međuusevi koji prethode setvi prosa. Najčešće se koriste uljana repica ili raž. Kasna setva prosa omogućava da se u pokrovnom usevu formira značajna količinu biomase, koja se uništava valjkom ili razrivačem, dve do tri nedelje pre setve. Time se od biomase formira malč u kome se obavlja direktna setva ili obrada u trake i setva prosa.

Združivanje se postiže setvom u vreme poslednje međuredne obrade prosa, kada se kultivatorima sa depozitorima za seme unese seme i to: detelinom sa 11 kg ha-1 semena, grahoricom sa 16 kg ha-1 ili ljuljevima sa 14 kg ha-1 semena. Ovom bioagrotehničkom merom postižu se više pozitivnih efekata: kontrola erozije, kontrola korova, fiksacija atmosferskog azota kada se koriste leptirnjače i slično.

 UPRAVLJANJE USEVOM

 Kontrola korova Kasno vreme setve prosa omogućava da se predsetvenom pripremom u više navrata uništi većina korova na njivi. Ipak naročitu pažnju treba obratiti na kontrolu korova, jer  biljke prosa u početku vrlo sporo rastu pa ih oni mogu ugušiti. Drljanjem posle nicanja, češljastim drljačama, suzbijaju se jednogodišnji korovi i razbija pokorica. Kako bi se sprečila oštećenja ova operacija se vrši po suvom vremenu, kada biljke imaju dva do tri lista. Kasnije u toku vegetacionog perioda, međuredna obrada, kultivatorima je obavezna mera. Istovremeno sa međurednom obradom vrši se ručno plevljenje biljaka u redovima. Vreme sprovođenja ovih mera nege od velikog je značaja. Tako prvu međurednu obradu i plevljenje treba obaviti kada biljke imaju tri do pet listova. Posle prve međuredne obrade, nakon 20 do 25 dana, vrši se i druga, kada se istovremeno podseva stočni grašak, crvena detelina ili ljuljevi. Tako zasnovan pokrovni usev, osim više povoljnih delovanja, uticaće i na uspešniju kontrolu korova. U novije vreme na raspolaganju su različiti radni organi za kultivatore, poput zvezdastih, koji povećavaju efikasnost rada, kao i plameni kultivatori.

U borbi protiv korova primena pravilnog plodoreda od velike je važnosti, a na jako zakorovljenim njivama višegodišnjim korovima, proso ne treba gajiti.

Kontrola štetočina i bolesti Ako se poštuje plodored štetočine neće biti veliki problem. Ipak u godinama masovnije pojave kukuruznog plamenca usevi mogu biti ugroženi. Na biljkama se mogu javiti patogene gljive Sclerospora graminicola i Ustilago crameri W. Najčešće se primenjuju preventivne mere zaštite: dezinfekcija semena, setva sorti tolerantnih prema ovim parazitima, kao i gajenje prosa u plodoredu sa širom plodosmenom. U direktnim merama primenjuju se i biofungicidi, dozvoljeni za organsku proizvodnju.

Berba zrna i čuvanje proizvoda Proso neujednačeno sazreva, osipa se i slabo dozreva posle žetve. Sazrevanje zrna ide postupno, od vrha metlice pa naniže ka njenoj osnovi, a tim redom nastupa i osipanje. Stoga ne treba čekati potpuno sazrevanje svih zrna u metlici, da bi se otpočela berba, ali ne treba žetvu vršiti ni prerano, kada su zrna u donjem delu metlice zelena, jer slabo dozrevaju naknadno, pa ostaju štura. Zato berbu treba vršiti kada su zrna u većini biljaka u gornjoj polovini metlice potpuno zrela, a zrna u donjem delu metlice u žutoj zrelosti. Berba prosa za zrno izvodi se jednofazno, univerzalnim kombajnima. U slučajevima velike zakorovljenosti ili neujednačenosti useva berba se može vršiti i dvofazno, kosidbom popreko u odnosu na redove, kako bi pokošena masa legla na strnjiku i lakše se prosušila i nakon 3 do 4 dana, vršidbom kombajnima sa uređajima za podizanje pokošene biomase.

Prosečni prinosi zelene biomase su oko 30 t ha-1, dok je prosečan prinos zrna prosa 2.000 do 2.500 kg ha-1. Posle berbe prosa zrno se dosušuje na vlažnost 13-14%, najčešće prirodnim putem i čuva u skladištima za zrnaste proizvode, rasuto ili u vrećama i uz stalnu kontrolu temperature, vlažnosti i zdravstvenog stanja.

 Dr Vladan Ugrenović, Institut Tamiš Pančevo

Ostavite vaš komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

    error: Sadržaj je zaštićen !!