Izvoz organskih proizvoda u E.U.
Srbija je 20. decembra podnela zahtev za stavljanje na listu zemalja čiji se organski proizvodi mogu prodavati u Evropskoj uniji. Ministarstvo poljoprivrede je, za 2011. godinu, izdalo osam odobrenja za sertifikaciju organskih proizvoda. Ti sertifikati su, međutim, dovoljni samo za srpsko tržište, dok je za izvoz u E.U. potrebno da sertifikat izda kuća koja je priznata u E.U., što dodatno povećava troškove poljoprivrednicima koji žele da izvoze.
Ni srpska predstavništva inostranih sertifikacionih kompanija ne mogu da izdaju sertifikat za izvoz u EU iz Srbije, već to moraju da urade njihove matične kuće. Dva srpska preduzeća – OCS i Evrocert – prošla su obuku za sertifikaciju u okviru projekta Slovak Ejd (SlovakAid) i trebalo bi da izdaju sertifikate u saradnji sa jednom slovačkom sertifikacionom kućom.
Na listi trećih zemalja, zemalja koje mogu da izvoze neke organske proizvode u E.U., nalaze se: Argentina, Australija, Kostarika, Indija, Izrael, Japan, Švajcarska, Tunis i Novi Zeland. Da bi se Srbija našla na listi trećih zemalja potrebno je da se utvrdi da je njeno zakonodavstvo usklađeno sa standardima E.U.
Organizacije koje izdaju sertifikate proizvođačima organske hrane u skladu sa standardom SRPS EN 45011:2004 od 2012. godine će morati da budu registrovane u Akreditacionom telu Srbije, dok je za sada odobrenje Ministarstva poljoprivrede dovoljno. Akreditaciono telo proverava da li kuće koje sertifikuju organske proizvode imaju kapacitet za kontrolu proizvodnje, što je garancija da se poštuju svi standardi propisani zakonom, koji važe i u E.U. Akreditaciono telo je u fazi predocenjivanja usklađenosti sa standardima Evropske organizacije za akreditaciju. U toku ocenjivanja, srpsko akreditaciono telo ocenjuju akreditaciona tela evropskih zemalja. U Akreditacionom telu Srbije ocenjivanje očekuju ove godine. Ukoliko ishod ocenjivanja bude pozitivan, to bi bila zvanična potvrda da je sistem sertifikacije u Srbiji isti kao u E.U. To nije dovoljno za stavljanje Srbije na listu trećih zemalja, ali jeste dodatan dokaz koji bi trebalo da stručnjake Komisije ubede da je kontrola kvaliteta u Srbiji usklađena sa evropskom regulativnom i zakonima.
