Inovacije u proizvodnji

Sakupljač jabuka

Jednostavna konstrukcija i jednostavnost korišćenja čini ovu „mašinu“ idealnom za upotrebu na malim voćnjacima.Ovom mašinom se smanjuje učešće fizičkog rada i štede leđa.
Mehanizam je prilično jednostavan, bodlje koje se nalaze na drvenom buretu koje se okreće na osovini, se mogu podešavati podizanjem i spuštanjem konstrukcije za 2-4 cm ka zemlji. Jabuke se prihvate za bodlje i završe u prihvatnoj posudi na prednjoj strani.
Ovo nije način na koji ćete sakupljati jabuke za konzumnu upotrebu, već za ne koje se koriste za neku dalju preradu u rakiju, sokove, sirća, tj. za one procese u kojima će se jabuke dalje drobiti i gnječiti.

Povećanje plodnosti zemljišta i upotreba resursa u organskom sistemu plodoreda u povrtarstvu

Jedanaest evropskih naučno-istraživačkih projekata je na sastanku u Štokholmu 2. oktobra 2014. dobilo podršku i sredstva u vrednosti od 11,3 miliona evra od ERA-Net CORE Organic Plus fonda partnera FP7 program za istraživanje i inovacije Evropske unije. Svih jedanaest projekata je započelo rad između 1. januara i 1. aprila 2015.
Jedan od projekata je bio i SoilVeg, čiji je cilj bio uvođenje tehnike bez obrade i unapređenje menadžmenta agro-ekoloških useva u organskoj povrtarskoj proizvodnji kako bi se bolje očuvalo zemljište i upotreba resursa. Dugoročno gledano, povrtari prvenstveno, bi proizvodili kvalitetnu hranu uz manje korištenje inputa koji nisu poreklom sa farme i pri tome bi pospešili profitabilnost. SoilVeg je u svoje trogodišnje istraživanje uključio 9 evropskih zemalja i 14 partnerskih institucija.
Agro-ecological service crops – ASC su u stvari pokrovni usevi koji doprinose očuvanju životne sredine, a pri tom održavaju ravnotežu između sistema zemljište-biljka. Uvođenje ASC-a ima uticaja na kvalitet i plodnost zemljišta, gubitak nutrijenata, a oni takođe doprinose povećanju potencijala akumuliranja ugljenika, smanjenju GHG emisije i utiču na manju pojavu korova, bolesti i štetočina.

                                                                  Valjanje pokrovnih useva

Primeri organske poljoprivrede okrenute budućnosti
Poredeći uobičajenu obradu pokrovnih useva kao zelenišnog đubrenja i valjanja useva u sistemu bez obrade, SoilVeg projekat je otkrio da ovaj drugi način donosi više koristi sredini, iako su prinosi manji.
Ali koji je najbolji način za upravljanje ASC? To je bio najveći izazov za SoilVeg. Projektni tim je testirao hipotezu da u poređenju sa unošenjem ASC u zemljište kao zelenišnog đubrenja, upotrebe tehnike nula obrade, samo korišćenjem valjaka smanjuje gubitak hranjiva iz sistema zemljište-biljka i GHG emisije zemljišta.
Simulacije su pokazale da tehnika nula obrade doprinosi smanjenju klimatskih promena kroz povećanje zemljišne C sekvestracije i, da u isto vreme, smanjuje emisiju N2O. Podaci dobijeni iz Španije, obrađeni DayCent modelom simulacije (DayCent je biogeohemijski model kojim se u agroekosistemima simulira kretanje ugljenika i azota između atmosfere, vegetacije i zemljišta na dnevnom nivou) za 30-godišnji period predviđa smanjenje CO2 emisije od 0,70 Mg po ha tokom godine u trenutnim klimatskim uslovima i 0,86 Mg po ha tokom godine u različitim klimatskim situacijama i 10% smanjenje emisije N20 iz zemljišta, prilikom korišćenja tehnike valjanja u poređenju sa zelenišnim đubrenjem.

Symbol picture © Shutterstock/Rawpixel.com

Visoki prinosi na malim površinama – za organske proizvođače ovo bi moglo biti moguće sa inovativnim metodama organske proizvodnje. Primer je najavljen tokom konferencije „Novi koncepti agro-ekološke i budućnosti orjentisane poljoprivrede“. Predstavila ih je nemačka fondacija „Ökologie&Landbau” zajedno sa mrežom „Öko-Junglandwirte” na Kiel Univerzitetu, Nemačka.
1,Čovek umesto traktora
Les jardins de la grelinette (prevod bi bio: bašte koje se obrađuju širokim vilama) su male organske farme u Kanadi.
Maude-Helene i Jean-Martin Fortier su tamo obrađivali jedan hektar zemlje dobrih deset godina, uzgajali su 40 vrsta povrća i prodavali ih direktno potrošačima – i živeli dobro od toga. „Ključ uspeha je pomeriti fokus sa pristupa orjentisanog na traktor na onaj orjentisan na ljude,“rekao je Fortiers na konferenciji.

Gralinette

Njihova mikrofarma je jedan od najboljih primera novog poljoprivrednog koncepta, „koji imaju impresivne efekte zahvaljujući njihovom sistemskom pristupu. Oni su veoma produktivni na malim površinama i zovu se bio-intenzivna poljoprivreda, tržišno baštovanstvo ili mikro farme,“ piše Stiftung Ökologie&Landbau (SÖL). „Inspirisan poljoprivrednom ekologijom i permakulturom, oni su ekonomski profitabilni, ekološki vredni i društveno poštovani. Njihova mala ulaganja čine ovaj koncept naročito zanimljivim za mlade ljude željne da se priključe poljoprivrednom sektoru. (organic.market)
2.Ridgedale farma- ekološka i profitabilna
Richard Perkins iz švedske Ridgedale farme je predstavio tehnike i pristupe koji malu farmu mogu učiniti ekološki vrednom i ekonomski održivom. „Naša je dužnost da regenerišemo pejzaž kroz male profitabilne farme koje vraćaju ljude u poljoprivredu,“ rekao je Perkins. (organic.market)
3.Podrška za male proizvođače – Stop napretku
Pre pet godina je Maxim de Rostolan osnovao organizaciju Fermes d’avenir (prevod: Farme budućnosti). U Francuskoj ova organizacija podržava agro-ekološke inicijative malih aktera preko prigodnih formata treninga, savetodavnih usluga, demo farmi, lobiranja i medijske promocije. (organic.market)