Представљање резултата пројекта „Утврђивање износа изгубљеног прихода и додатних трошкова у производњи воћа и поврћа у периоду конверзије и у сертификованој органској производњи”
У циљу унапређења пословања у органском сектору и процене економске оправданости органске производње, а и складу са тим и могућности креирања
ефикаснијих мера аграране политике, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, и партнерска организација Сербиа Органика су уз финансијску
подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде током 2018. године реализовали пројекат „Утврђивање износа изгубљеног прихода и
додатних трошкова у производњи воћа и поврћа у периоду конверзије и у сертификованој органској производњи”.
Представљање пројекта и јавна промоција финалних резултата обједињених у монографији под називом „ЕФИКАСНОСТ ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ – малина, вишња, паприка“ одржаће се 26.октобра са почетком у 11 часова у Привредној комори Србије- Привредној комори Београда, ул.Кнеза Милоша 12, сала на међуспрату.
Кроз реализацију пројекта дати су одговори на више питања, као на пример: Какве промене настају у технологији производње одабраних биљних врста:
малине, вишње и паприке, приликом преласка са конвенционалне – током периода конверзије, а затим у пуном статусу сертификоване органске производње; До каквих промена долази у коришћењу расположивих производних фактора – земљишта, механизације, радне снаге и других; Које промене
настају у структури и висини трошкова производње одређене културе воћа/поврћа, до које промене долази у структури и висини приноса, а самим
тим и вредности производње?; Да ли и у ком степену досадашњи износи подстицаја доприносе оријентацији и опстанку произвођача у систему
органске производње?; Која је дужина периода конверзије економски прихватљива за произвођача у воћарској/повртарској производњи? Да ли током
периода конверзије произвођач може да постигне економску одрживост производње, на који начин произвођачу могу да се предоче ризици –
производни, финансијски и др. приликом опредељења за органску производњу, да ли произвођач има тражњу, тржиште и сталне купце за планиране производе (тражња за одређеним производима, ниво цена, каква је конкуренција итд.)?
Које су то активности које би допринеле рационализацији пословања у органској прозводњи воћа/поврћа? и др. Разрађена је методологија за утврђивање износа пропуштене/изгубљене економске користи у периоду конверзије и у сертификованојорганској производњи. На примерима малине и вишње, сачињени су модели економске ефикасности вишегодишњих засада – за конвенционалну и органску производњу. Дата је методологија за квантитативно обрачунавање диференције економске користи на релацији конвеционална производња-конверзија-органска производња за један
производни циклус у повртарској производњи – на примеру гајења паприке. Утврђени износи могу допринети правичнијој додели финансијских подстицаја и других давања од стране надлежних институција, за производњу органског воћа и поврћа. Методологија може да да буде од користи креаторима аграрне политике за одређивање висине и структуре инвестиционих улагања усмереним на заснивање и подизање вишегодишњих засада у систему органског узгоја.Такође, методологија може да користи за ефикаснију реализацију ИПАРД агроеколошке климатске мере, подршке за органску производњу и агроеколошке мере – одрживо коришћење пољопривредног земљишта и шумских ресурса, као и очувању пољопривредних и осталих подручја високе природне вредности.
