Blog

Živeti na kredit planete

29 januar, 2019

Prema Global Footprint Network (https://www.footprintnetwork.org/) 01. avgust 2018. godine  je dan kada smo potrošili „budžet planete Zemlje“ predviđen za 2018. godinu (Earth Overshoot Day- Dan prekoračenja potrošnje resursa).„Budžet planete Zemlje“, predstavlja raspoložive prirodne resurse planete koje priroda „proizvede“ za godinu dana. Svake godine „Dan prekoračenja potrošnje resursa“ stiže sve ranije, što znači da svetska potrošnja raste stopom sve većom u odnosu na stopu obnavljanja prirodnih resursa. Poslednje 2 godine prekoračenje je stiglo već posle 8 meseci, tako da su stanovnici planete do kraja godine „živeli na kredit“. Na primer, 1961. godine ljudi su trošili 3/4 resursa koje planeta može da proizvede za godinu dana, da bi već od 1970. počelo da se dešava prekoračenje „ekološkog otiska“, dok su 2000. godine svetski resursi  potrošeni  početkom oktobra.Čak 86% svetske populacije živi u zemljama koja iz prirode uzima više nego što njihovi ekosistemi to mogu da nadoknade.

Godina Datum prekoračenja   Godina Datum prekoračenja  
1987 19. decembar 2012 22.avgust
1990 7. decembar 2013 20.avgust
1995 21. novembar 2014 19. avgust
2000 1.novembar 2015 13. avgust
2005 20. oktobar 2016 8. avgust
2010 21. avgust 2017 2. avgust
2011 27. avgust 2018 1.avgust

Efekat ekološkog prekoračenja najvidljiviji je kada su u pitanju klimatske promene – krčenje šuma, erozija zemljišta, porast koncentracije CO2 u atmosferi – očigledni su primeri štetnih posledica. Danas nam je potrebna 1,7 planete da bi se zadovoljile svetske potrebe za resursima, a do 2050. biće potrebne 3 planete.Da bi se sprečile štetne posledice po ljude i životnu sredinu, potrebno je promeniti navike, odreći se suvišnih zahteva i trošiti samo onoliko koliko je zaista potrebno!

Ekološki otisak meri količinu biološki produktivnog zemljišta i vodnog područja koje pojedinac, grad, zemlja, regija ili celo čovečanstvo koristi za proizvodnju resursa koje troši i da apsorbuje otpad koji generiše sa današnjim praksama upravljanja tehnologijom i resursima, izračunat od strane Global Proizvodna kopnena i morska područja podržavaju ljudske potrebe za hranom, obućom, odećom, drvetom, energijom i prostorom za infrastrukturu. Ove oblasti takođe apsorbuju otpadne proizvode iz ljudske ekonomije.

Kalkulacije ekološkog otiska odgovaraju određenom istraživačkom pitanju: koliko biološkog kapaciteta planete zahteva određena ljudska aktivnost ili populacija. Ova potražnja za biosferom može se uporediti sa biokapacitetom, merom količine biološki produktivne zemlje i vode raspoložive za ljudsku upotrebu. Biološki produktivni prostor obuhvata područja kao što su zemljište pod usevima, šume i ribolovni tereni i isključuje pustinje, glečere i otvoreni okean.Globalni hektari su hektari sa svetskom prosečnom produktivnošću za sve proizvodne površine i vode u datoj godini. Studije koje su u skladu sa sadašnjim standardima ekološkog otiska koriste globalne hektare kao mernu jedinicu. Ovo čini rezultate ekološkog otiska globalno uporedivim, kao što finansijske procene koriste jednu valutu, kao što su dolari ili evra, da bi se uporedile transakcije i finansijski tokovi širom sveta.

Šta nam može reći analiza ekološkog otiska o budućnosti planete?

Ekološki otisak naglašava stvarnost ekološke oskudice, koja može biti uznemirujuća i zastrašujuća informacija. Postojanje globalnog prekoračenja sugeriše da će ljudsko društvo morati da napravi značajne promene u „običnom poslovanju“ ako želi stvoriti održivu budućnost.

Proračuni ekološkog otiska mogu nam pomoći da donosimo odluke u pravcu održivosti, i možemo kvantitativno pokazati pozitivne uticaje grupa, preduzeća i ljudi koji donose odluke koje pomažu da se ljudska potražnja izjednači sa raspoloživim sredstvima planete.

Potražnja za hranom čini 26% globalnog ekološkog otiska. Dva glavna pitanja kada se radi o dostupnosti hrane, pothranjenosti i gladi (cilj 2 za održivi razvoj UN) su:

1.Neefikasnost resursa u proizvodnji hrane.

Životinjske kalorije su znatno više resursa nego kalorije biljke. U stvari, kineska vlada je posvećena smanjenju potrošnje mesa za 50% do 2030. godine. Time bi se smanjio ekološki otisak za više od 126 miliona globalnih hektara, a datum prekoračenja bi se vratio za 1,5 dana (prema sadašnjim podacima o ekološkom otisku u Kini).

2. Otpad od hrane. Otprilike jedna trećina hrane proizvedene u svetu za ljudsku potrošnju odnosno – 1,3 milijarde tona godišnje – gubi se ili propadne, a zemlje visokog i niskog dohotka rasipaju otprilike iste količine hrane, prema UN-ovoj Organizaciji za hranu i poljoprivredu – FAO To je ekvivalentno 9% ekološkog otiska čovečanstva. U Sjedinjenim Državama, procenjuje se da 40% hrane ide u otpad. To je ekvivalent ukupnog ekološkog otiska u Peruu i Belgiji zajedno, ili ukupnog biokapaciteta Meksika. Jedan od ciljeva održive potrošnje i proizvodnje održivog razvoja UN-a je prepoloviti globalni otpad hrane po stanovniku na maloprodajnom i potrošačkom nivou i smanjiti gubitak hrane duž proizvodnih i lanaca snabdevanja, uključujući i gubitke nakon žetve, do 2030. godine. u polovini sveta, premestili bismo “Dan prekoračenja potrošnje resursa” za 11 dana.

Ako se podsetimo indijanske poslovice da “nismo nasledili Zemlju od svijih predaka već je pozajamili od svojih potomaka”, neumitno nam se nameće konstatacija, šta im, i da li im išta ostavljamo! 

Ostavite vaš komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

    error: Sadržaj je zaštićen !!