Blog

IFOAM i FIBL studija: Socio – ekonomski uticaji GMO – a na evropsku poljoprivredu

29 januar, 2019

IOFOAM EU group je u saradnji sa FIBL-om (istraživački institut za organsku poljoprivredu) nedavno objavila novo istraživanje o uticaju GMO-a na evropsku poljoprivredu. Cilj istraživanja je kreiranje zajedničke strategije kojom bi  se zaštitii snabdevači i proizvođači genetski nemodifikovanih i organskih proizvoda i procenili troškovi  zajedničkog poslovanja.

Štaviše, istraživanje je pokazalo tešku situaciju u sektoru organske poljoprivrede gde su rizici kontaminacije previsoki. Operatori su prinuđeni da prilagode proizvodnju ili da obustave neke određene oblike proizvodnje. Istraživanje se fokusira na 4 različita lanca proizvodnje u pet različitih zemalja (Francuska, Nemačka, Španija, Švajcarska i Indija) i sprovedeno je na temelju razgovora sa predstavnicima 17 kompanija iz organskih i ne – organskih snabdevačkih lanaca (kompanije za proizvodnju semena, uzgajivači, prerađivači soje, prerađivači pamuka i trgovci).

Genetski modifikovni usevi (npr. kukuruz, soja, uljana repica i pamuk) su u komercijalnoj proizvodnji od 1996. godine. Zvanični stastistički podaci pokazuju da su na globalnom nivou, u 2016. godini na 185 miliona hektara gajeni genetski modifikovani usevi, što je oko 3,4% poljoprivredne površine na svetu.  U poređenju sa Kanadom ili Amerikom, gajenje genetski modifikovanih useva u evropskoj poljoprivredi  je ograničeno i smanjeno za 4,2% sa 136.338 hektara poljopoprivrednih površina u 2016. godini, na 130.571 hektar poljoprivrednih površina u 2017. godini. Većina GMO useva je gajena u Španiji i u Portugaliji. Ali, GMO – uglavnom sojino brašno – se masovno uvozi u Evropsku uniju, posebno za  ishranu životinja.

U zajedničkoj strategiji, EU nastoji da pruži izbor potrošačima i poljoprivrednicima između konvencionalne, organske i genetski modifikovane proizvodnje useva, kako navodi istraživanje. Ali istovremeno se ne može isključiti neplanirano prisustvo genetski modifkovanih useva u genetski nemodifikovanim usevima i postoji ogroman rizik za kontaminaciju. Zbog toga su potrebne odgovarajuće mere tokom uzgoja, žetve, transporta, skladištenja i obrade (pristup semenima koja nisu genetski modifikovana, odbacivanje kontamniranh serija i čišćenje pre obrade svake serije) kako bi se osigurala koegistencija, kao i sredstva da se GMO isključi iz lanca proizvodnje.

Istraživanje zaključuje da je koegzistencija u uzgoju i proizvodnji semena neizvodljiva. Najveći troškovi u vezi sa koegzistencijom su troškovi testiranja i sertifikacije. Situacija je lakša u zemljama gde postoji zabrana proizvodnje i trgovine GMO na nacionalnom nivou, jer je rizik od kontaminacije nakon uvoza ograničen na primer, španski farmeri odbijaju da gaje organski kurkuruz zbog visokog rizika GMO kontaminacije.

Na taj način, Komisija i zemlje članice Evropske unije, trebaju da osiguraju regulatorni okvir koji omogućava razvoj konkuretnih ne-GMO preduzeća.

Ostavite vaš komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

    error: Sadržaj je zaštićen !!